S druge strane, seksualni zlostavljači dece su osobe koje imaju psihopatsku strukturu ličnosti, koje nisu usvojile inhibicije polnog nagona, a čije je seksualno interesovanje prvenstveno usmereno ka seksualno zrelim osobama drugog ili istog pola. To su osobe koje, u određenim situacijama, svoj nagon zadovoljavaju tako što zlostavljaju decu, često veoma divlje i brutalno, što nekada uključuje silovanje i ubistvo.
Oni pedofili koji nisu seksualno zlostavljali decu, svoj iskrivljeni seksualni nagon zadovoljavaju u fantaziji, zbog čega su usmereni na korišćenje dečje pornografije. Ova kategorija traži društvo dece bilo privatno bilo profesionalno i nema garancije da u nekoj situaciji neće pokušati da iskoriste naivnost deteta i uvuku ga u svoje pedofilske „igrice”.
Postoji tendencija u stručnoj literaturi da se sklonost ka deci koja su ušla u pubertet (od 11 do 15 godina) „normalizuje” tako što se ona izdvaja kao posebna kategorija i ima posebno ime – hebefilija. Naglašava se da ostvarenje seksualne sklonosti ka deci ovog uzrasta jeste kršenje zakona, ali da nije poremećaj.
Razvoju seksualnih sklonosti ka deci podstiče razvijanje dečje radoznalosti, prerana seksualizacija kroz medijske sadržaje ili nestručno seksualno obrazovanje. Roditelj je taj koji dete treba da pripremi i vodi kroz te izazove.
Izvor: Politika
