Jedan od mojih klijenata došao je na psihoterapiju, jer ima osećaj da već godinu dana stagnira, ne napreduje, što ga je činilo depresivnim. Ostalo mu je nekoliko ispita da završi fakultet, nije bio zaposlen, živeo je sa roditeljima i nije imao partnersku. Osećanje koje je brzo „isplivalo na površinu“ jeste strah i to strah od odrastanja.
Setite se momenta kada ste shvatili da ulazite u svet odraslih. Koje osećanje je tada bilo najdominantnije?
Kada se nađemo u periodu prelaska iz jedne životne faze u drugu, sasvim je prirodno i očekivano da osetimo i neprijatne emocije. Ulazak u novu životnu fazu predstavlja korak dalje i to korak u nepoznato. Neizvesnost i želja da uspemo mogu proizvesti emociju straha. Svaki čovek se sa strahom različito suočava. Neko ga potiskuje, ignoriše, zameni za neku drugu neprijatnu emociju ili jednostavno prihvati i strah polako nestane.
Na koji način se vi suočavate sa svojim neprijatnim emocijama kada koračate kroz nov, a samim tim i nepoznat period života?
Učenje iz tuđeg iskustva ili primera koje imamo u svojoj okolini mogu biti jedan od načina kako da smanjimo intenzitet neprijatnih emocija koje se javljaju u prelaznim periodima života svakog od nas. Tuđe iskustvo nam može pomoći da predpostavimo šta nas očekuje, ali šta da radimo onda kada su sva iskustva ljudi iz našeg okruženja loša, neprijatna ili neuspešna?
Ono što je mom klijentu sa početka povećalo intenzitet straha i stagnaciju jesu upravo iracionalna uverenja o braku, odraslosti i samostalnosti potvrđena kroz loša iskustva ljudi iz njegovog okruženja. „Odraslost donosi sa sobom brige, iscrpljenost, neuspehe i ogroman teret“, „U braku ljudi gube slobodu“, „Samostalnost je mnogo teža i manje prijatna od života sa svojom porodicom porekla“ su neka od iracionalnih uverenja koja nas mogu sprečiti da prihvatimo i vremenom smanjimo intenzitet straha, a samim tim dozvolimo sebi da hrabro koračamo kroz sve životne faze koje nam slede.
Iracionalna uverenja nas mogu držati u jednoj fotelji iz koje posmatramo svet, nedozvoljavajući nam da vidimo ono lepo što nas očekuje. Da li u okolini mog klijenta nema primera funkcionalnog braka, uspešnih i srećnih ljudi koji su zadovoljni svojim životom ili ih on, jednostavno, ne vidi?
Da li vi u svojoj okolini vidite ljude koji su zadovoljni svojim brakom, životom, poslom?
Veoma korisna stvar jeste okružiti se pozitivnim ljudima, pričati sa njima o navikama, životnom stilu, razmišljanjima ili načinima na koji su uspevali da prevaziđu poteškoće i ostanu zadovoljni svojim životom. Pozitivni primeri vam mogu doneti smirenost i veru u sebe, bez obzira što je vaš put drugačiji. Bitno je znati da postoji izbor, kako u ponašanju tako i u razmišljanju.
Da zaključimo: Svaki period života je najlepši. Pitanje je samo kako ga vi vidite i na koji aspekt ste dominantno usmereni. Detinjstvo, odraslost, zrelo doba, starost… Svaki period je podjednako i lep i težak. Vi sami uređujete svoju baštu!
Ukoliko poteškoću ne možete da prevaziđete sami, nemojte se stideti da potražite pomoć psihoterapeuta. Možete mi se javiti na e-mail adresu koja se nalazi ispod teksta. Ono što vas čini čovekom, između ostalog, jeste i potreba da potražite pomoć kada procenite da vam je potrebna.
Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik
e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com
Izvor: Psihologično
