Majčino mleko ili mleko iz flašice?

Proces dojenja važan je i za dete i za majku, ali ne predstavlja jedinu mogućnost kada je reč o ishrani odojčeta.

Pored prednosti koje korišćenje majčinog mleka ima u odnosu na kravlje mleko, može se dogoditi da ono sadrži štetne materije. Naime, tokom nekoliko decenija otkrivene su različite hemijske supstance koje uništavaju prirodu. Kako bi se biljke zaštitile od različitih insekata i gljivičnih infekcija uvećana je količina supstanci poput insekticida i pesticida u životnoj sredini. Hlorirani ugljovodonik, koji se koristi u proizvodnji lakova i plastike, tokom razgradnje dospeva u vazduh, zemlju i pijaću vodu. Takve supstance ne mogu da se razgrade u prirodi. Preko lanca ishrane one dospevaju u ljudski organizam. One ne mogu da se razgrade u ljudskom organizmu, već se talože u mastima. Tokom dojenja dolazi do mobilizacije majčine masti, pri čemu ove štetne materije dospevaju u majčino mleko. U majčinom mleku koncentracija štetnih supstanci može da bude stostruko veća nego što je bila u biljkama. U proteklih trideset godina koncentracija pesticida umanjena je za pet do deset puta zato što je korišćenje štetnih sredstava za zaštitu biljaka zabranjeno. Koncentracija ostalih štetnih materija u vazduhu, poput hloriranog ugljovodonika, i dalje je visoka. Trenutno je koncentracija štetnih materija u majčinom mleku veća nego ona u kravljem mleku, ali dojenje još nije rizično po zdravlje deteta. Ukoliko tokom narednih godina ne budemo vodili računa o životnoj sredini doći će do toga da će jedan tako prirodan i elementaran proces poput dojenja predstavljati rizik za zdravlje naše dece.

Doji i pusti druge da ne doje

Tokom 1920. godine biohemijska istraživanja su toliko uznapredovala da se sadržaj kravljeg mleka može izjednačiti sa sadržajem majčinog mleka. Analizama je utvrđeno da kravlje mleko sadrži previše različitih vrsta belančevina, premalo masnih kiselina (naročito linolensku kiselinu) i previše minerala. Zato je mlečna industrija učinila sve kako bi smanjila kaloričnu vrednost kravljeg mleka i kako bi u njega dodala hranljive materije koje se nalaze u majčinom mleku. U poređenju sa kravljim mlekom industrijsko mleko za bebe:

sadrži manju količini belančevina, enzima kazeina i veću količinu mlečnih proteina;

obogaćeno je nezasićenim masnim kiselinama;

sadrži veću količinu mlečnog šećera (laktoza);

sadrži redukovanu količinu minerala;

obogaćeno je vitaminima (naročito vitaminom D) i gvožđem.

Početna mlečna formula bila je slična majčinom mleku kada je reč o vrsti hranljivih materija i energetskoj vrednosti. Ono što prvobitno industrijsko mleko za bebe nije posedovalo jesu antitela i činjenica da tokom pripreme ono nije bilo toliko sterilno kao majčino mleko. Koncentracija vitamina i gvožđa veća je u industrijskom mleku za bebe nego u majčinom mleku. U poređenju sa početnom mlečnom formulom prelazna mlečna formula ima veću kaloričnu vrednost, veću količinu ugljenih hidrata (glukozu, maltozu i laktozu) i nema istu količinu belančevina (odnos kazeina i albumina ne iznosi 60 : 40 već 80 : 20) . Prelazna mlečna formula zadržava se duže u stomaku i daje duži osećaj sitosti.

Roditelji koji prave formulu za bebe od sirovog kravljeg mleka

Razvoj i vaspitanje deteta u prve četiri godine života

„Ova knjiga je klasik iz oblasti vaspitanja i trebalo bi da se nalazu u biblioteci svake porodice!“ Frankfurter Allgemeine Zeitung

Svako dete je posebno.

Profesor pedijatrije Remo H. Largo već je nekoliko decenija posvećen istraživanju razvoja dece. Knjiga koju držite u rukama postala je pravi klasik iz ove oblasti. Autor se ne usredsređuje na ono što bi trebalo da predstavlja idealan razvoj deteta, niti na opšte vaspitne principe, već posmatra dete onakvim kakvo ono zaista jeste i ističe jedinstvenost svakog deteta. Cilj pedijatra jeste da roditeljima objasni značaj biološke predispozicije u razvoju deteta i probudi interesovanje za različita dečja ponašanja. Nežne godine svetski je bestseler i dragoceni priručnik za roditelje koji žele da saznaju nešto više o svim razvojnim stadijumima deteta.

Prethodna strana 1 2 3

Podeli tekst: