Važno je da od prvih dana života držimo vrata dečje sobe zatvorena dok spavaju. Zatvaramo vrata zarad sigurnosti kad god dete spava, ali i da bismo uspostavili naviku spavanja iza zatvorenih vrata. Ovakva navika je važna za dete celog života, jer su sigurnost od ometanja i garancija privatnosti prilično značajne za dobar noćni san. Deca koja su naviknuta na spavanje sa zatvorenim vratima od samog početka, svejedno će u nekom trenutku ranog detinjstva proći kroz fazu pobune. Kada dođe do toga, roditelji moraju da namerno zatvore vrata i kažu im:„Ne možeš da izađeš napolje. Videću te ujutru.“ Izgovorite to sa čvrstinom u glasu. Na kraju krajeva, činite im uslugu. Potreban im je san.
„Važno je da od prvih dana života držimo vrata dečje sobe zatvorena dok spavaju. Zatvaramo vrata zarad sigurnosti kad god dete spava, ali i da bismo uspostavili naviku spavanja iza zatvorenih vrata.“
Još jednom, predvidljiv raspored i redosled događanja razvija kod deteta poverenje i sposobnost da se opusti i bude spremno za spavanje. Nemojte ih menjati. Za današnje roditelje, ovo je veliki izazov. Kao odrasli, mi smo stalno u pokretu: mi napredujemo menjajući se. Za nas je promena podsticajna, između ostalog i zato što je naš osećaj za red i poverenje u svet već uspostavljen, to može biti čak lek za blagu depresiju i usamljenost. Iskusili smo cikluse noći i dana i godišnjih doba koji idu jedan za drugim, bez izuzetka, celog našeg života. Razumemo određenosti koje je naša civilizacija dodelila satima, danima, nedeljama i mesecima, koji definišu za nas ove cikluse svetlosti i tame i različitih vremenskih prilika. Naša deca, s druge strane, neće u potpunosti razumeti ove stvari dok ne dođu do uzrasta rasuđujućeg uma sa oko šest godina. U međuvremenu, naša je odgovornost da im pružimo dovoljno rutine i pouzdanosti u njihovim dnevnim rasporedima, posebno u odnosu na spavanje.
Malo upozorenje: ako uvek ljuljamo bebu u naručju da bismo je uspavali, ona uči da joj je ova aktivnost potrebna kao deo njene svakodnevne rutine. Slično tome, ako je stavimo u krevet sa bočicom ili predmetom koji treba da joj pomogne da se umiri, to za nju postaje neophodno. Ako se beba probudi i plače tokom noći, odrasla osoba treba da je obiđe i uteši, ali krajnji cilj je da beba nauči da se uteši sama. To se najlakše postiže ako prosto umirite bebu tapšanjem po leđima, a zatim se postarate da i beba i roditelji ponovo usnu u sopstvenim krevetima. Ako želite da dodate „prelazni predmet“ koji će pomoći bebinom osećaju sigurnosti, dajte joj meku, plišanu životinju ili ćebence. Ako koristite prelazni predmet, kupite nekoliko identičnih stvari. Ako se jedna izgubi ili je na pranju, možete je zameniti novom.
Najvažnije, roditelji treba da postave dobar raspored spavanja za sebe i da održe zdrav stav prema spavanju. Kao što smo razmotrili, san nije luksuz već potreba – ne neugodnost nego „prilika da mozak stvara“. Tokom istorije, naučnici, matematičari i drugi kreativni ljudi budili su se ujutru sa odgovorima na probleme koji su ih mučili prethodnog dana. Nije neophodno čvrsto spavati cele noći. Samo otploviti u neku vrstu međustanja ili „lakog sna“ je često dovoljno. Najvažnija svrha odmora je smirivanje duha i tela i oslobađanje od svih negativnih misli.
Odlomak iz knjige “Montesori od početka (dete kod kuće, od rođenja do treće godine)”
Lin Lilard Džesen, Pola Pouk Lilard (autor)
Anđelija Jočić (prevod)
Izdavač: Propolis Books
Ogroman i svavremen doprinos svim budućim roditeljima, vaspitačima, pedijatrijskim tehničarima, dadiljama i svima koji provode vreme sa bebom do njene navršene tri godine. Svima kojima je stalo da uspostave zdrav, trajan i odnos pun poverenja i uživanja sa svojom decom. Edukativni principi Marije Montesori prilagođeni bebama. Vodič za odgajanje smirene, sposobne i samopouzdane dece.
Izvor: Moj pedijatar
