Odgajamo li decu na pravi način?
Danas je to sasvim drugo vreme i drugi način odrastanja i često se zapitam odgajamo li našu decu na pravi način. Ne tvrdim da je onaj na koji smo mi odrastali bio pravi, ali na roditelju je da se pita i traži odgovore.
Pročitala sam tekst u kojem jedna mama moli druge da ne pomažu njenoj deci u parku, između ostalog navodeći: ‘Nisu ovde kako bi bile na poslednjoj prečki, već da nauče da se penju. Ako to ne uspeju same, preživeće razočarenje. Štaviše, imaće cilj i podsticaj da taj cilj dostignu. U međuvremenu, neka koriste stepenice. Želim da im dosade vlastita ograničenja i da pokušaju da ih premaše svojim trudom, bez moje pomoći. Kako budu rasle, prečke će samo postajati sve više, strašnije i teže za popeti. Ne znam za vas, ali ja bih im radije pomogla da veštine steknu sada, kad greška znači samo čvorugu ili oderano koleno koje može izlečiti poljubac’.
Naravno, pre nego što sam postala mama, imala sam sasvim drukčije razmišljanje i imaginarne metode odgoja, ali kad je stigla Iskra okrenula bi ceo svet samo da ne vidim suze u njenim očima.
Ali, da li je to pravilan put? Decu odgajamo u ogromnim količinama ljubavi i saosećanja i ne želimo da ni na trenutak osete kako je to biti nesrećan.
