Uzgajanje hrane sopstvenim rukama zaista je izmenilo ovu decu. Postali su motivisani da dolaze u školu, ponosni na svojih ruku delo i manje skloni međusobnim konfliktima. Štaviše, umesto da se mršte na pomen zeleniša, Ricovi đaci, do tada gojazni i navikli na brzu hranu, počeli su da grickaju direktno sa zidova učionica, dokazujući još jednom da hrana koju sami gajimo neminovno postaje hrana koju rado jedemo. Izgubili su loše prehrambene navike, i puno kilograma pritom, a i njihov učitelj smršao je zajedno sa njima.
U roku od šest meseci od početka projekta, Ric i njegovi učenici uzgajali su dovoljno svežeg povrća da nahrane 450 učenika svežim namirnicama na svakih devedeset dana. Ubrzo su počeli sa prodajom povrća na školskoj pijaci, prikupljajući novac za beskućnike.
Praveći viseće bašte, Ricovi učenici ovladali su građevinarskim zanatom i do kraja 2010. Ric i njegova “ekipa”instalirali su zelene, biljne krovove i zidove u Rokfeler Centru, Empajer stejt bildingu, Henkok tornju u Bostonu i u brojnim privatnim kućama na Long Ajlandu.
Do danas, Stiven i njegova omladinska organizacija “Green Bronx Machine” koja je u međuvremenu iznikla, zapošljavaju 2.200 mladih, a prvih deset njegovih učenika koji su učestvovali u ovom projektu od izgubljenih slučajeva uveliko su postali spešni mladi ljudi koji pohađaju koledž.” Svi iz moje prve generacije su na fakultetu i zarađuju za život.” kaže Ric.
Fantasticna prica, i nevjerovatno jednostavna a tako efikasna ideja. Bravo za ovog super-ucitelja!