Nalaženje sreće je životna misija, i to ne uvek uspešna. Zaista nemam snage da je tražim za četvoro. Tako da će moja deca morati da urade ono što smo i ja i svi drugi morali da radimo, i traže je sama.
Piše: Lisa Endlič Hefernen
Biti roditelj zaista je težak posao. Mnogi kažu i najteži. Ipak, ja sam učinila roditeljstvo daleko težim nego što je to bilo potrebno, time što sam preuzela na sebe poslove koji nisu bili moji. Moj posao je da volim decu i brinem o njima, da učinim da se osećaju bezbedno i da umeju da sebi krče put kroz život. Moj posao je da na sinove prenesem sistem vrednosti koji imamo njihov otac i ja, koliko god ispravan ili pogrešan on bio. Moj posao je da u svet pošaljem vaspitane, dobre i odgovorne ljude.
Ovo je samo po sebi veliki zadatak, ne računajući sve one druge izazove koji se postavljaju pred roditelje. Izazove koje, iskreno, ne znam da li ću uspeti da ostvarim.
„Moj posao je da na sinove prenesem sistem vrednosti koji imamo njihov otac i ja, koliko god on ispravan ili pogrešan bio. Moj posao je da u svet pošaljem vaspitane, dobre i odgovorne ljude.“
Nije moj zadatak da pronađem šta je “strast” moga deteta. Strast je po svojoj prirodi duboko lična i individualistička stvar. Ne može je prosto jedna osoba otkriti umesto nekog drugog. Ukoliko je moja deca žele, moraće sami da je pronađu. Nema svako neku strast, a ideja da je svako ima je izmišljotina srednje klase sa kraja 20. veka. Verujte, mnogo ljudi je živelo i umrlo i imali su divne živote iako nisu otkrili svoju “strast”. Ni ja je nemam i iskreno, sasvim mi je OK.
Nije moj posao ni da razvijam samopouzdanje kod svoje dece, već da im omogućim da nauče kako da ga sami steknu. Samopouzdanje stičemo kada sebi postavljamo izazovne ciljeve i zatim ih ostvarujemo. Naravno, priznanje drugih je dobrodošlo, ali samo onda kada znamo da je zasluženo (što deca zapanjujuće rano nauče da razlikuju). Mogu ja decu da ohrabrujem da sebi zacrtaju ciljeve i da ih se pridržavaju, ali ne mogu da im ulijem samopouzdanje – njega moraju sami da steknu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...
Ne mogu napolje, moram na solfeđo: Mama mi je nametnula 1001 obavezu i nisam imala normalno detinjstvo, krivim je i dan-danas za to
"Ne mogu da se igram danas posle škole jer onda idem na solfeđo... Ne mogu ni posle toga, jer radim domaći, a onda sam na folkloru... Ne mogu ni sutra tad...
Nema komentara.