Predložila sam mužu da probamo celu godinu da izguramo bez šećera, jer sam želela da saznam da li je to moguće. Na moje iznenađenje, potpuno me je podržao. Sa decom je već bilo teško. Znali su da to znači da će rođendani, Noć veštica, druženja i Božić izgledati mnogo drugačije. Kao majka, poslednje što želite jeste da rasplačete svoje dete. Nadala sam da će sve to doneti mnogo dobrobiti, ali znala sam da put nije lak.
Kako su deca podnela?
Prvi dan nam je verovatno bio najteži od svih. Posle toga, već je bilo malo lakše, mada ne mogu da kažem da je išlo glatko. Moja mlađa ćerka imala je 6 a starija 11 godina. Mlađa ćerka je bila neverovatno prilagodljiva. Na početku poduhvata neprestano je zaboravljala da nema dezerta, ali bi rekla “Oh, da!” i istrčala da se igra. Starija je mnogo više kukala. Ohrabrivala sam je da vodi dnevnik, jer sam znala da će često biti ljuta na mene i neće hteti da razgovara o tome. Kroz pisanje je mogla da izbaci ta osećanja iz sebe. Neke odlomke iz njenog dnevnika stavila sam u knjigu, sa njenom dozvolom. Na kraju joj se dopao poduhvat. Rekla je i napisala da nas je učinio jedinstvenim i posebnim. Uživala sam gledajući kako se preobražava u vrlo osvešćeno dete.
Kakve fizičke promene ste primetili nakon izbacivanja šećera?
Uvek imam utisak da razočaravam ljude kada kažem da nisam smršala. Nikom od nas mršavljenje nije trebalo. Imam dve ćerke i poslednje što sam želela jeste da naglasak stavim na gubljenje težine. Ipak, primetili smo neke druge promene. Naše čulo ukusa se vremenom promenilo. Slatke stvari počele su da nam imaju drugačiji ukus i do jeseni su nam postale odbojne. Ono što nam je ranije delovalo vrlo primamljivo sada nam je bilo odvratno. Osećali smo se zdravije, čini se da smo se manje razboljevali i brže oporavljali i imali blaže simptome prehlada. Deca su mnogo manje izostajala iz škole.
Nakon što je godina prošla, šta ste od novih navika zadržali?
Prijatelji i poznanici su rekli ”Sad ste slobodni, ima da poludite!” Uopšte se to nije desilo. U ponoć nove 2012. godine, svi smo se malo zasladili. Kako je vreme teklo, našla sam se u nedoumici šta da činim, jer zabrane više nije bilo. Trebalo je odlučiti, šta je sada prihvatljivo? Sada smo negde u sredini, ali nam je ostalo osetljivije čulo ukusa i delikatniji doživljaj slatkog, Od nekog ko bi pojeo veliko, dekadentno parče torte, postala sam neko ko bi radije pojeo vrlo blag voćni krem. Kada se odlučimo za dezert, a to je povremeno, on bude mali i vrlo poseban.
