Niko ti nije dužan da bude bolji roditelj za tebe nego što ume, da zna uvek šta radi, da nikada nije zbunjen, da ima odgovore na sva pitanja koja tebe muče, da bude tu kada treba i skloni se kada bi ti da poraste tvoja samostalnost. Niko nije dužan da te voli više nego što može i ume. Baš tebe, ako nije mogao ni sebe.
Niko ti nije dužan što si ga rodila. I sama znaš da ti nikome nisi život darovala, već si rodila da sebi život obraduješ. Niko svoje rođenje od tebe nije tražio. Zato ne duži svoju decu dugom nepovrativim, jer deca lako poveruju, a ne mogu rođenjem da ti vrate.
Niko nije dužan da za tebe bude najbolje moguće dete kako bi ti bila najbolja moguća mama. Takva matematika guta svoje brojke i ne priznaje jedinice.
Ni život ti nije dužan da baš za tebe bude bez ikakvih prepreka i premetačina. Kada si se rodila život ti se nije obavezao da ćeš proći bez poderotina.
Onu prazninu u tebi koja se širila nekako usput, i čeka da je neko popuni, da ne zjapi tako usred tebe gladna, niko ti nije dužan da popuni. Ta rupa živi u tebi, ti si njen vlasnik. Niko nije dužan ni da je prizna i prihvati umesto tebe.
Niko ti nije dužan da ti oprašta kada se kaješ i prima tvoja opraštanja, da te izvlači iz tih skrovišta u kojima se, baš tim grcanjem u krivici, kriješ od života. Niko ti nije dužan da mu život bude manje strašan, samo da se ti ne bi plašila.
Niko ti nije dužan da ti izvlači iz džepova dokaze da si dovoljno dobra i pametna, jer niko ne zna tu meru sa kojom se porediš, pa ispadaš nedovoljna.
Niko ti nije dužan da pazi šta govori i radi pred tobom, da se tvoj osećaj vrednosti ne bi zaljuljao kao trska na vetru. Svi smo izloženi istom vetru, nema tu posebnih pravila za tebe. I to kada misliš da je život bio pravedniji prema drugima nego prema tebi, da je nekako druge bolje osposobio za svoje ćudi, niko ti nije dužan.
Niko ti nije dužan da se seti da ti treba šoljica šećera, jer loše variš gorčinu, da ti pomaže dok vičeš da možeš sama, da zna da te boli dok uporno ponavljaš da si jaka, da čita tvoje misli i osećanja. Ako nešto želiš dobaci to glasno drugome. Svako je u svojim arenama, nisi samo ti okružena lavovima.
Niko ti nije dužan sve ono što su ti neki drugi ostali dužni,jer niko pred tobom ne stoji umesto drugih. Niko ti nije dužan da pred tobom bude bezgrešan. Čovek je to, isto kao i ti.
Ako već znaš da su ti dužni svi oni koje dužiš, ako znaš šta ti duguju svi tvoji dužnici, šta te sprečava da samoj sebi isplatiš taj dug? Ako znaš da nisu umeli to što znaš da nisu umeli, da nisu dobro činili to što nisu dobro činili, šta te sprečava da ti sada to sve naučiš i budeš bolja od njih prema sebi?
Zašto sebi ne daš ono što drugi nikako da ti vrate, a znaš da ti treba?
Zato što te dug čini boljom od onih koji ti duguju. Zato što te dug čini opravdanom žrtvom. Zato što, dok su ti dužni, možeš da budeš nezadovoljna i ljuta. Zato što ti dug omogućava da ništa nisi kriva.
Zato što je dug pogrešna lekcija koju si naučila o tome kako da te drugi nikada ne napuste, jer dok ih dužiš, a oni ti poveruju, ne mogu da odu, pa i da žele. Zato što si ti u sebi lako napustiva. Ti živiš u uverenju da i nemaš drugu imovinu od one koju drugi nikako da se sete da ti vrate.
Dakle, niko ti ništa ne duguje. Naročito ne bezuslovnu ljubav. Dokle god ti drugima postavljaš uslov da je njihova ljubav bezuslovna.
Pođi od sebe! Zaslužuješ koliko daješ, jer samo toliko možeš da primiš. U čašu stane samo onoliko koliko iz nje može sa se izlije. Ni kap više.
Pa ti vidi koga za šta dužiš i ko ti je dužan kada ti je dužan. Svi putevi vode do tebe. Dužna si sebi da od ovog života uzmeš što više.
Ljiljana Milić
Trener ličnog razvoja
NLP PRACTITIONER
Praktičar Primenjene psihologije
POINTS OF YOU EXPLORER
Izvor: PromenaDA
