U školi se pojavio novi „standard“ (iako ne volim tu reč) i on poziva učitelje na stvaralaštvo. I to treba iskoristiti. A u programima za pripremu učitelja na delu je autoritarnost. Ni u jednom udžbeniku iz pedagogije nema reči „ljubav“. Ispada da su deca u školi autorutarno vaspitana, fakultet je to još učvrstio i ta deca se vraćaju u škole kao učitelji s tom istom težnjom. Mladi učitelji a kao stari ljudi. I onda pišu: „Šta da radim da mi deca ne ometaju čas?“ Postoje Bogom dani učitelji. Oni se ne mogu pokvariti. Ali takvih je u svakoj školi po jedan-dva, a ponekad i nijedan. Da li je takva škola u stanju da otvori dete za svu dubinu njegovih zadataka?
Standard učitelja je stvoren. Po mom mišljenju stvaralaštvo je nemoguće standardizovati, ali kada smo već progovorili o standardizaciji učitelja i nastavnika, hajde da progovorimo i o standardizaciji ministara, poslanika i svih drugih što su iznad njih. Veoma nam je važno kako će se oni ponašati.
A učenike nije moguće standardizovati i birkati prema nekim testovima i razgovorima. Ali to postoji, bez obzira na to što je škola stvorena za decu i što je obavezna da upiše svako zdravo dete. Nemamo prava da biramo decu koja nam odgovaraju. To je zločin protiv detinjstva. Ne treba sprovoditi nikakav poseban odabir za gimnaziju i druge srednje škole. Škola je radionica čovečnosti. A mi imamo fabriku za standardizaciju maturanata. Baš volim Toma Sojera – nestandardan je i na pravi način simbolizuje detinjstvo.
Škola danas nema cilj. Sovjetska škola ga je imala: odgajanje vernih sledbenika komunizma. Neka je i bio rđav, i neka nije uspeo, ali je postojao. A sada? Deluje smešno – odgajanje vernih putinaca, žirinovaca, zjuganovaca? Ne smemo da osuđujemo našu decu na služenje bilo kojoj partiji: partija će se promeniti. A za šta ih onda vaspitavamo? Klasika kaže za čovečnost, plemenitost, velikodušnost, a ne za skup znanja. A dotle ćemo obmanjivati decu da ih pripremamo za život. Pripremamo ih za JDI. A to je veoma daleko od života.
Izvor: Econet.ru
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
