Edukacija na daljinu može biti dobro rešenje samo u slučajevima kada već postoji radna disciplina učenika koji je zainteresovan za materiju koju izučava. Ako se radi o učenicima koji inae imaju problema u školi zbog nedovoljne discipline učenja, sistem online edukacije taj problem može dodatno da produbi.

Godina je 2004. Salman Kan je 27-godišnji finansijski analitičar u jednom bostonskom fondu, i ima mlađu rođaku Nađu koja u školi kuburi sa matematikom. Budući da ona živi u Nju Orleansu, Kan joj drži lekcije preko interneta, i to uspešno. Kada su i drugi Kanovi rođaci videli da Nađino onlajn učenje pokazuje rezultate, i oni su stali u red za lekcije. I Kan se dosetio – snimio je svoja mala predavanja i “okačio” ih na Jutjub, kako bi rođaci mogli da ih gledaju kada njima odgovara, i koliko god puta žele.

A onda se desilo nešto neočekivano – Kanovim video lekcijama nisu bili zadovoljni samo njegovi rođaci, već i hiljade nepoznatih ljudi koji su na Jutjubu nabasali na njegova objašnjenja. To ga je podstaklo da snima sve više lekcija. Nije se zadržao samo na matematici – budući da je bio jedan od najboljih studenata MIT-a, počeo je da snima lekcije i iz ekonomije, fizike, hemije, biologije.

Spoznaja svoj izvanrednog dara za prenošenje znanja za Kana je bila pravo otkrovenje. Ostavio je svoj dobro plaćen posao i potpuno se posvetio onlajn-obrazovanju. Danas, Khanacademy, Kanova neprofitna organizacija za besplatno vrhunsko obrazovanje, raspolaže sa hiljadama kratkih 10-minutnih videa, naprednom web stranicom, statistikom i inventivnim praćenjem postignuća kroz učenje, zadacima i sistemom napredovanja kroz zadatke, a sve ovo prate milioni onlajn učenika iz čitavog sveta. Volonteri iz mnogih država prevode Kanove lekcije na svoje jezike kako bi i drugi narodi mogli da uživaju u blagodetima besplatnog učenja. Khanacademy je danas najveća otvorena video škola, koja pokriva ogroman deo matematike, deo fizike, hemije, biologije, ekonomije, istorije…

Svetska berza besplatnog znanja upravo nastaje

Sve što Kan koristi u svojim video lekcijama su crna tabla, olovka i sopsveni glas. Kako pokazuju milioni prezadovoljnih korisnika, to je i više nego dovoljno da se gradivo razume i nauči. Naravno, pod uslovom da je predavač talentovan da na inteligentan, strastven i intuitivan način prenese svoje znanje gledaocu.

Pošto je 2009. godine oduševio Bila Gejtsa i osvojio Majkrosoftovu nagradu , Kan je za razvijanje svoje onlajn akademije dobio 2 miliona dolara, što je omogućilo stvaranje dodatnih lekcija, prevod lekcija na druge jezike i zapošljavanje dodatnog osoblja.

Kanova kademija je možda najpoznatije mesto za onlajn učenje, ali nikako i jedino. Zapravo, danas prisustvujemo jednoj pravoj revoluciji u prenošenju znanja. Najbolji svetski univerziteti poslednjih godina sve više svojih kurseva i predavanja stavljaju na internet kako bi znanja vrhunskih i najbolje plaćenih predavača bila dostupna svakom, što je do skoro bilo nezamislivo. Primera radi, prestižni MIT (Masačusetski institut za tehnologiju) od ovog proleća najavio je besplatne studije preko interneta za sve zainteresovane. Studenti će na raspolaganju imati mnogo više od video-lekcija – onlajn interakciju sa kolegama, onlajn laboratorije i testove. Za malu naknadu, studenti koji dokažu da su savladali kurseve, dobiće i diplomu kao dokaz.

Po prvi put u ljudskoj istoriji, objašnjava Kris Anderson, voditelj svetski poznatog TED projekta onlajn konferencija, talentovani učenici ne moraju biti ‘izbrisani iz istorije’ zbog loših učitelja koji stoje pred njima – jer u svakom trenutku mogu biti pola metra od najboljih na svetu.

Izazovi digitalne revolucije

Digitalna revolucija uzdrmala je obrazovanje kao malo šta do sada. Naravno, kao i kod svake promene, otvaraju se brojna pitanja. Jedno od glavnih jeste da li će onlajn učenje oterati u istoriju klasilnu učionicu i tradicionalni odnos između nastavnika i učenika? Da li će nam predavači uopšte biti potrebni kada jedna kvalitetno urađena onlajn video lekcija može podučiti milione učenika? Iako se pojavila bojazan da će nastavnička profesija dospeti u krizu, čini se da, od onaljn obrazovanja, klasična nastava može samo imati koristi. Umesto da čitav čas potroše na predavanje, nastavnici sada mogu prepusiti Kanu i drugim onlajn edukatorima i da “pripremaju” đake za čas, zadavši deci da kod kuće odgledaju lekcije. Nastava se onda može usmeriti na proveravanje i dopunjavanje znanja, postavljanje pitanja i razjašnjavanje nedoumica – pre svega na toliko dragocen a nedostajući individualni rad sa učenicima. U jednoj školi u SAD-u otišli su i dalje: pokrenut je eksperiment sa nekoliko razreda, koji čak i za vreme nastave uče preko Kanovih vido lekcija.

Srbija u digitalnoj eri obrazovanja

Onlajn učenje kao kompenzacija ili nagrada

Posledice transformacije obrazovanja do kojih bi mogao dovesti trend razvoja online edukacije teško je sagledati. Što one znače za ulogu škola i fakulteta? Gde smo mi danas u odnosu na druge,a gde su drugi stigli? Da li, osim pozotivnih posledica, digitalna revolucija donosii neke potencijalne probleme za obrazovni sistem? O perspektivama onaln edukacije u Srbiji i svetu za „Roditelj & dete“ govori online strateg, konsultant za e marketing i onlajn medije Dragan Varagić.

Promena obrazovne paradigme nije nova tema, ali se o njoj sve više govori kako raskorak između sistema obrazovanja i stvarnosti postaje sve veći. Kakav je današnji đak, „digitalni urođenik“ kada se ubaci u postojeći, akademski sistem obrazovanja?

Jedna od važnih karakteristika formalnog obrazovanja jeste da je potrebno dosta vremena za realno primenjivo usvajanje inovacija u školstvo, što se u poslednje vreme veoma lepo vidi na primeru korišćenja Interneta u edukaciji. Prvih godina osnovnog obrazovanja učenici već koriste Internet, ali nemaju dovoljno znanja koja bi primenjivali u edukaciji. U ovom periodu bi bilo idealno kada bi edukatori imali dovoljno znanja i adekvatnih programa da uvedu učenike u korišćenje upotrebe kompjutera i Interneta na način koji odgovara njihovom uzrastu.

U kasnijim godinama osnovne škole većina učenika značajnije napreduje u poznavanju mogućnosti kompjuteera i Interneta, i u ovom periodu profesori u većini gube korak u mogućnostima uticaja na način korišćenja kompjutera i Interneta prilagođeno starijim generacijama osnovaca, jer jednostavno učenici imaju veća znanja od samih predavača.

Srednje škole da i ne pominjem.

Kakvo je mesto informacionih tehnologija u današnjem sistemu obrazovanja, a kakvi su potencijali?

Po mom mišljenju, informacione tehnologije se u osnovnim i srednjim školama izučavaju na veoma sličan način kako je to rađeno i devedesetih godina prošlog veka, gde je akcenat na osnovnim komponentama izučavanja najčešće korišćenih kompjuterskih programa (Widows). Ako se izuzmu stručni profili iz oblasti informacionih tehnologija (programiranje, mreže, hardver) gde je sistem edukacije u srednjim školama i fakultetima relativno dobar, u drugim srednjim školama i fakultetima predmeti u vezi sa informacionim tehnologijama su daleko od potencijala izučavanja konkretne primene ovih tehnologija u konkretnim naučnim i stručnim oblastima.

Potencijali savremenog unapređenja sistema obrazovanja upotrebom mobilnih telefona i kompjutera (tableta) su praktično neograničeni – od mogućnosti grupnog izučavanja potrebnih oblasti (izučavanje kolaboracije na primerima), praktikovanje simulacija ra različite situacije koje očekuju učenike na budućim poslovima, preko kreativnog korišćenja edukacije na daljinu i besplatnih programa Internet edukacije, itd.

Svet se danas toliko brzo menja da se postavlja pitanje da li se u obrazovanju ove promene uopšte mogu ispratiti? Da li je rešenje centralizovan sistem obrazovanja kakav smo do sada imali, glomazno birokratsko telo koje sporo reaguje i teško donosi odluke, ili je budućnost u fragmentisanom sistemu koji se zasniva na odlukama i procenama mnogobrojnih učesnika?

Već se sada može videti na osnovu začetaka trendova savremene edukacije da će u narednih 5 do osam godina u svetu doći do veoma značajnih promena u formalnom sistemu obrazovanja. Jedna od najvažnijih promena koja će se veoma verovatno dosta brzo desiti (u svetu) jeste personalizacija edukacije prema konkretnim željama i potrebama samog učenika, i na osnovu sposobnosti koje pojedinačni učenik poseduje.

Sveprisutno spajanje različitih naučnih i praktičnih disciplina postavlja takođe veomaozbiljno pitanje aktuelne podele predmeta po oblastima.Osnove obrazovanja takođe imaju dosta izazovnih pitanja u oblasti prakse učenja svakodnevnih aktivnosti koje su potrebne učenicima nakon školovanja.

Npr. da li se u nekoj školi izučava kako se popunjava opšta uplatnica? Deluje trivijalno, ali praksa govori da neverovatan procenat osoba pravi velike greške pri popunjavanju ovih uplatnica.

Gde je Srbija u ovom procesu? Obično dosta kasnimo za svetskim trendovima, a danas kasne i oni na koje se mi ugledamo?

Specifični problemi Srbije i ostalih zemalja na sličnom nivou razvoja jesu preglomazan broj nastavnika/profesora od kojih većina verovatno ni ne bi trebalo da predaje učenicima – što je naročito slučaj na fakultetima; potpuno neusaglašena potreba za kadrovima u odnosu na to koje stručne profile generišu srednje škole i fakulteti; ali i veoma loš status nastavnika/profesora – materijalni i društveni.

Onlajn edukacija je po mnogima budućnost školovanja. S druge strane, postoje i izvesne rezerve kada se zamišlja sistem u kome nema direktne interakcije. Šta može da bude najbolje rešenje?

Edukacija na daljinu može biti dobro rešenje samo u slučajevima kada već postoji radna disciplina učenika koji je zainteresovan za materiju koju izučava. One osobe koje samostalno žele napredak u edukaciji imaju mnogo bolje rezultate učenjem putem online edukacije od onih koji na klasičan način izučavaju istu materiju. Ako se radi o učenicima koji inae imaju problema u školi zbog nedovoljne discipline učenja, sistem online edukacije taj problem može dodatno da produbi.

Mislim da bi online edukacija u generalnom slučaju trebalo da bude nagrada za one učenike koji inače shvataju ozbiljno potrebu za učenjem, a u nižim razredima osnovne škole ovakav sistem edukacije uz participaciju roditelja bi trebalo da se omogući deci koja iz različtitih razloga nemaju mogućnost da na drugi način dolaze u školu.

Koliko postojeći sistem obrazovanja ostavlja mogucnosti za uporebu informacionih tehnologija, a koje nastavici uglavnom ne koriste?

Korišćenje prezentacija preko kompjutera (lekcije prezentovane preko programa ”Power Point”) npr. predstavlja moguć način unapređenja nastave, ali je potrebno da nastavnik dodatno pripremi lekcije koje su prilagođene ovom obliku prezentovanja.

U kasnijim razredima osnovne škole, ali i u srednjim školama postoje mnogobrojni načini korišćenja Interneta za povećanje zanimljivosti materije, od kreiranja videa od strane učenika, preko kreiranja wiki stranica, blogova, dodavanja slika, itd., naravno sve u kontekstu određene nastavne jedinice i u cilju lakšeg shvatanja obrađivane nastavne materije.

Društvene mreže na kojima se okupljaju mladi se sve češće opažaju kao prilika za njihovo obazovanje – primer su nastavnici i profesori koji nalaze svoje učenike na Fejsbuku i tamo pokušavau da ih zainteresuju za svoj predmet. Kakvi su rezultati, kakve mogućnosti?

Društvene mreže mogu da se koriste za edukaciju, naročito kada nastavnici dovoljno dobro poznaju mogućnosti ovih mreža, ako ih i sami dovoljno kvalitetno koriste, što veoma često nije slučaj. Na žalost, postoje samo pojedinani uspešni primeri korišćenja društvenih mreža u formalnom obrazovanju, a potencijali takođe mogu biti neograničeni – od mogućnosti učenja rada u grupi, preko usvajanja materije na zabavne načine, sve do ozbiljnijeg angažovanja učenika zbog porasta interesovanja za materiju jer je prezentovana na načine koji su prilagođeni aktuelnom percepcijom današnje mlade sobe.

Besplatna onlajn edukacija – kakve su mogućnosti i gde je Srbija?

Besplatna online edukacija jeste jedan od odgovora na pitanje kako doći jednostavno do kvalitetnih i primenljivih znanja, ali se retko dešava da učenici osnovnih i srednjih škola samoinicijativno uče neku materiju ovog tipa koju ne moraju da uče. Mišljenja sam da je ovaj tip edukacije najbolji za starije učenike, naročito studente.

U Srbiji se pojavljuje sve više lokacija na Internetu koje daju mogućnost raznorodne besplatne edukacije, ali je ipak svrsishodnije za sada što više koristiti neverovatne izvore besplatne edukacije na svetskim jezicima, naročito na engleskom jeziku. Ovo može biti i jedan od načina poboljšanja učenja stranog jezika. Veoma preporučljiv.

Sve ozbiljnije promene sistema zahtevaju i mnogo eksperimentisanja. Koje su opasnosti od radikalnih promena sistema obrazovanjam i ima li naše poslovično kašnjenje možda i svojih dobrih strana, jer možemo izbeći greške koje će oni brži neminovno praviti? Koje su loše strane ili opasnosti u korišćenju informacionih tehnologija u obrazovanju?

Najsigurniji način promena sistema formalne edukacije jeste analiza sistema neformalne edukacije (seminari, obuke, kursevi…) i preuzimanje najboljih karakteristika iz tih sistema. Kod neformalne edukacije ne postoji kriza, što znači da se dobre karakteristike ovih sistema mogu primeniti i kod formalne edukacije na određeni način. U slučaju Srbije, skoro je sigurno da se neće brzo ići u radikalne promene sistema obrazovanja, što može biti dobro ako se usvoje najkvlaitetnije promene koje će se sprovoditi u drugim državama.

Šta je, prema projekcijama stručnjaka, bliska budućnost obrazovanja, a šta daleka?

Nabliža budućnost obrazovanja trebalo bi da leži u rešavanju problema adekvatnog obrazovanja prema potrebama tržišta rada, iz razloga smanjivanja nezaposlenosti mladih osoba.

Mislim da će se u narednih deset godina definisati način potpunog razdvajanja od edukacije koja vodi u nauku i one koja vodi ka zapošljavanju. Redefinisaće se sistem vrednosti edukatora u pravcu kvaliteta prenosa znanja učenicima, u odnosu na naučno zvanje predavača. Postaviće se fundamentalna pitanja važnosti pojedinih oblasti koje su sada najvažnije u edukaciji (npr. zašto bi u umetnosti trebalo da budu važnija književnost i likovna umetnost od plesa?), u odnosu na konkretne sposobnosti i interesovanja učenika.

Dok se ne desi bilo kakva promena sistema formalne edukacije na bolje, uvek preporučujem da se iskoriste mogućnosti Interneta za samostalno edukovanje u olastima koje vas najviše interesuju.

Razgovarala: Jovana Papan

Apple napravio “jabukvar”

Apple je nedavno predstavio svoj novi servis digitalnih udžbenika – iBooks 2. Na prezentaciji je pokazano kako čak i nastavnici/profesori mogu da kreiraju knjige za učenike za iBooks 2. Aplikacija iBooks 2 za iPad omogućuje korisnicima listanje stranica digitalnih udžbenika pomakom prsta, a uz tekst i slike moći će imati interaktivne sadržaje, video isječke i 3D prikaz. Također će imati mogućnost označavanja određenih dijelova teksta i dodavanja vlastitih bilješki. Apple je objavio kako već surađuje s vodećim američkim izdavačima udžbenika,

Apple smatra da će se tradicionalno tržište udžbenika značajno promeniti i da će sada akcenat sa sadržaja biti prebačen na hardver i u prvi plan staviti iPad, koji se po procenama u Appleu već u velikom broju (1,5 miliona) koristi u obrazovanju „Mislim da će bez sumnje ovo otvoriti mogućnost za učenje za bilo koga i bilo gde.“ rekao je rekao je Teri Megrou, predstavnik jednog ad najvećih izdavača udžbenika u SAD.

Italijanski đaci koriste kompijutere umesto knjiga

Učenici škole u italijanskom gradu Torinu zameniće svoje knjige kompjuterima u narednih godinu dana, što je opisano kao jedinstven eksperiment. Više od 60 đaka uzrasta od osam do deset godina koristiće mini laptop računare tokom čitave školske godine, a njihov pristup internetu kontrolisaće poseban softver. Cilj eksperimenta, koji ima podršku roditelja, jeste da se proveri koliko kompjuteri mogu da poboljšaju proces učenja.

Mini laptop kompjuteri, koji koriste „vindous“ operativni sistem, imaju masu manju od jednog kilograma, mogu da izdrže pad sa visine od metar i po i otporni su na vodu.

Ovi kompjuteri, koje proizvodi italijanska kompanija „Olidata“, koštaju oko 230 evra, a komplet knjiga za jednu školsku godinu oko 400 evra.

Južna koreja papir zamenjuje tabletima

Južna Koreja je objavila svoje planove po kojima će do 2015. godine u školama papir biti zamenjen tabletima. Vlada će potrošiti 2,4 milijarde dolara kako bi sve škole opremila tabletima. rečeno koji će to tablet biti.

Osim hardvera, vlada će obezbediti i pristup svim udžbenicima koji će se nalaziti u cloudu. Svi učenici koji ne budu fizički mogli da prisustvuju nastavi, ukoliko su na primer bolesni, moći će da pohađaji onlajn časove i preuzmu gradivo na svoj tablet kako bi biti u toku sa nastavnim programom, a onlajn časovi će se računati kao i regularni. Kompletan proces trebalo bi da bude završen do 2015. godine, rekao je korejski ministar obrazovanja, nauke i tehnologije.

Hrvatske škole uvode elektronske dnevnike

Kako je nedavno najavljeno, do 2015. godine. Hrvatska će tabletima zameniti tradicionalne školske dnevnike. Aplikaciju E-imenik razvio je hrvatski CARNet, a prve škole dobiće tablet dnevnike već ove jeseni. Požešku gimnazija, Zadarska medicinska škola i 15. gimnazija u Zagrebu biće prve koje će iskusiti prednosti ovakvog načina vođenja evidencije o učenicima, piše hrvatski Dnevnik, a najkasnije dve do tri godine po završetku projekta, E-imenik biće uveden u sve srednje škole.

YouTube – gde srpski đaci uče matematiku

On je postao heroj prošlogodišnje generacije srpskih matiranata, a sigurno će i mnogih generacija koje dolaze. Profesor informatike Saša Popović (32) iz Niša rešio je da đacima koji se spremaju za maturske uspite život učini lakšim, i na popularni internet portal „Jutjub” postavio više 300 zadataka iz zbirke za završni ispit iz matematike. Svaki zadatak snimio je u formi video klipa koji sadrži grafičke prikaze i detaljna verbalna pojašnjenja. Svoj fantastični poduhvat u srpskom obrazovanju Saša je započeo 2. februara 2011. godine, čim je objavljena zbirka za završni ispit, a njegovi zadaci su na „Jutjubu” do sada zabeležili preko 3 miliona poseta, od strane više od 10.000 đaka. “Tragajući za nekim informacijama, uočio sam da na “Jutjubu” ne postoji nikakav obrazovni materijal na srpskom jeziku, što je veliki hendikep. Tako sam i došao na ideju da ostvarim ovaj informatički projekat u kojem je matematika samo iskorišćena kao sredstvo.”

Trenutno, Saša Popović posvećen je svom sajtu UciSlobodno.com, koji služi kao portal projektu, i od kog želi da napravi najveću besplatnu onlajn bazu za učenje, na srpskom jeziku. Kako je zamišljeno, učenici će moći da na sajtu odaberu razred, predmet, lekciju koja im nije jasna ili koju su propustili, odgledaju taj video materijal i uhvate korak sa drugom decom.

Na ovom sajtu se nalaze linkovi ka svim zadacima za zavrni ispit iz matematike za 2011. godinu. Takođe, na njemu će se naći i linkovi ka svim video klipovima sa zadacima za zavrni ispit 2012. iz matematike i srpskog jezika.

Časopis „Roditelj & dete“, mart 2012.