Navike odraslih svakako utiču i na navike deteta pa ukoliko odrasli članovi porodice imaju naviku konzumiranja hrane pred ekranom, to će neminovno činiti i deca.
Nedavno me je kontaktirala jedna majka sa pitanjem da li je u redu da gasi TV tokom detetovog obroka sa pojašnjenjem da unutar porodice oko ovog pitanja vlada sukob mišljenja. Kako je ovo učestala roditeljska dilema, inspirisala me je da se malo više pozabavim ovom temom.
Jedna od najvećih roditeljskih briga jeste upravo da li je dete jelo i koju količinu hrane je konzumiralo, pa između ostalog otuda i dozvola da se dete hrani pred ekranom bilo TV uređaja, kompjutera ili drugog aparata koji proizvodi nekakve efekte koji će privući pažnju deteta. Na taj način stvara se efekat „svi zadovoljni“, a šta nakon toga sledi i koliko dugo ćemo biti zadovoljni stvaranjem ovakve navike je upitno.
Domovi srpskih porodica uglavnom imaju spojene kuhinju sa dnevnim boravkom, u kome je najčešće i lociran TV uređaj. Takav prostorni raspored kao da dozvoljava i podrazumeva mogućnost da se prati neki program i obeduje, što svakako ne ide u korist odvajanju te dve nespojive aktivnosti. Navike odraslih svakako utiču i na navike deteta pa ukoliko odrasli članovi porodice imaju naviku konzumiranja hrane pred ekranom, to će neminovno činiti i deca.
Za decu je veoma važno da znaju kada i gde se obeduje. Pored toga što dete učite lepim manirima (sedenju za stolom, korišćenju pribora, ponašanju za stolom…), dete lakše prepoznaje koliko mu je hrane dovoljno. Usmeravanje pažnje na ekran onemogućava kontrolu količine unete hrane pa dolazi do prejedanja jer mozak nije fokusiran na uzimanje hrane. Hranjenje tokom gledanja TV programa ili sadržaja putem bilo koje vrse ekrana povećava šansu da dete ima problem sa gojaznošću upravo zbog nekontrolisane količine unosa hrane.
Gledajući TV program detetu je fokus na sadržaju sa ekrana, što svakako utiče na detetovu pažnju. TV program prate razne reklame za slatkiše i druge vrste nezdrave hrane, koje su upravo kreirane kako bi privukle interesovanje dece i isprovocirale želju da se njome hrane. Kada se spoje izostanak kontrole unosa količine i nezdrava hrana to svakako dovodi do poremećaja ishrane, povećanja količine holesterola u organizmu pa i dijabetesa.
Kao što sam navela, važno je da je dete uobročeno, tj. da postoji određeno vreme kada su obroci jer se time pospešuje metabolizam. Bilo bi veoma dobro, ukoliko za to postoje uslovi, da uvedete obroke kada je cela porodica na okupu. To naravno zavisi od rasporeda obaveza koje članovi porodice imaju. Ukoliko je nemoguće to sprovoditi radnim danima, ne bi bilo loše da uvedete to u svoju rutinu tokom vikenda. Obrok nije samo obrok, to je vreme za okupljanje i razmenu među članovima porodice.
Ne zaboravite, dete se najbolje uči pravilima i manirima za stolom posmatrajući odrasle.
Maja Antonić, Porodični psihoterapeut i Dečiji integrativni psihoterapeut na superviziji
Izvor: Moj pedijatar
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Novi pravilnik o obrocima u školama: Nikada ne treba odustajati od menjanja dečijih navika
Novim pravilnikom o ishrani učenika, koji je ove jeseni stupio na snagu, predviđeno je da đaci treba da imaju zdrav obrok tokom boravka u školi, koji uključuje meso, povrće, voće,...
Kupologija vitamina – da li je sveže zaista sveže?
Većina nas ulazi u zeleni deo samoposluge s idejom o tome šta želimo da kupimo. Ponekad čak nosimo i spisak. Američki način ishrane promenio se da bi zadovoljio naše svakodnevne...
Dr Jagoda Jorga: Posebna priča o povrću… To baš i ne volimo, zar ne?
Povrće je pravi izbor za sve one koji vode računa o dobroj ishrani, a žele da regulišu težinu. Može i treba da se unosi u velikim količinama, bar pola kilograma...
Nema komentara.