Nijedno svoje dete nisam učila kako da vozi bicikl. Nijedno od njih četvoro.
Pomagala sam, naravno. Stajala sam nagnuta iznad sedišta i pomagala da održe ravnotežu, dok su pronalazili balans i gurali pedale, ali moj suprug je bio taj koji bi pustio sedište i time i njih puštao da budu nezavisni u vožnji.
Ovo nisam shvatila sve do trenutka kada sam htela da vežbam vožnju bez pomoćnih točkova sa svojim najmlađim detetom. Suprug je bio odsutan preko vikenda i kako sam mislila da je moj mali sin spreman, skinula sam pomoćne točkove i krenula da ga učim. Kada se suprug vratio sa puta, mirno je držao jednu ruku na leđima našeg sina i pridržavao ga nekoliko sekundi, a zatim ga pustio da ide sam. Tek tako, on je vozio sam.
I tada sam shvatila. Puštanje deteta mi je padalo teško.
Da se suprug nije vratio kući, verovatno bih i dalje trčkarala za sinom i njegovim biciklom – radije ga držeći, nego gledajući kako slobodno vozi. Da li se nekada pitate kako naučiti decu da urade teške stvari? Kako da se bore protiv straha, da žive hrabro i da se izbore sa tim teškim momentima? Imamo neke sjajne ideje za početak učenja.
Život je pun teških stvari. Pun. Teško je učiti da hodate kroz život. Odrastanje je samo po sebi izazov. Učiti da budete dobra supruga nije uopšte naivno, prilagoditi se ulozi majke je teško. Teško. Teško. Teško. Pa zašto ne bismo pripremili svoju decu da se uspešno bore sa tim teškim stvarima – da ne posustaju pod pritiskom? Zašto se ne bismo potrudili da im pružimo malo širi pogled na svet, a ne da vide samo ono što je pred njima, namerno ih, na taj način, trenirajući i opremiti ih jakim alatima za borbu sa teškim stvarima?
Navešću 5 stvari u odgajanju dece na koje želim da vam obratim pažnju kako bi to bila deca borci.
Pustite ih da naprave grešku
Zaista. Naš dom je teretana za život. Tako je i Vaš. Dom je mesto u kojem su deca voljena bez obzira na sve, mesto gde se ne procenjuju na osnovu nekih svojih rezultata i najbezbednije mesto za njihove uspone i padove i mesto na kome će naučiti šta je to potrebno da bi ponovo ustali i uspeli.
Kao glavni dobavljač zavoja i hladnih obloga, za jednu majku bi ovo moglo biti teško. Moja prirodna potreba je da ih zaštitim od svih oštrih ivica, da ih bodrim do uspeha i da nastavim da držim to sedište još neko vreme. Ali ovo im ne pomaže na duge staze.
Odeljenje u srednjoj školi ili na fakultetu, kao ni radno mesto na kome vlada oštra konkurencija nisu mesta na kojima naša deca treba da se susretnu sa ovim prvi put. Budite uporni i pružite svojoj deci mesto na kome će bezbedno zabrljati, pasti, naučiti šta su posledice i opraštanje i šta je potrebno da bi ponovo ustali i vratili se na put.
