Odrastanje uz ekrane menja neuronske sklopove u mozgu

Dok se mozgovi dece adaptiraju na brze pretrage Interneta, njihovi neuronski sklopovi i neki delovi mozga koji se obično prilagođavaju tradicionalnijim metodama učenja postaju sve manje razvijeni.

Dok se mozgovi današnjih mladih digitalnih domorodaca adaptiraju na brze pretrage Interneta, njihovi neuronski sklopovi i neki delovi mozga koji se obično prilagođavaju tradicionalnijim metodama učenja postaju sve manje razvijeni. Mnogi studenti priznaju da su im rad u učionici i uobičajni sistem predavanja i hvatanja beleški dosadni. Većina tinejdžera više ne piše dnevnik već radije deli svoje najdublje misli sa prijateljima – a često i strancima – na veb sajtovima i blogovima. Oni ne oklevaju da bace digitalni uređaj koji su nedavno kupili kako bi nabavili noviji, brži, sa jasnijom slikom, boljom tastaturom ili većim kapacitetom za memoriju – pogotovo ako izgleda „kul“.

Osetljivi mozgovi u razvoju

Čak i pre nego što se beba rodi, zdravlje njenog mozga je pod ogromnim uticajem životnih navika majke. Pijenje alkohola može dovesti bebu u opasnost od fetusnog alkoholnog sindroma, najčešćeg uzroka mentalne zaostalosti koji se može sprečiti. Pušenje cigareta tokom trudnoće može inhibirati prenatalni razvoj mozga. Majke koje ne unose dovoljno folne kiseline, naročito pre nego što zatrudne, mogu roditi bebe sa defektom neuralne cevi, a čak i emocionalni stres tokom trudnoće može da oslabi koordinaciju novorođenčeta, uspori njegove reakcije i ošteti sposobnost fokusiranja pažnje.

Pročitajte i: Rođeni s internetom

Većina sinapsi u bebinom mozgu formira se tokom prvih šest meseci života, kada mozak troši više od šezdeset odsto ukupnih kalorija koje se unesu u organizam. Premalo stimulacije mozga tokom ovog perioda vodi do formiranja manjeg broja sinapsi; previše stimulacije može postaviti oštećene sinapse i neprilagođene neuronske sklopove.

Mala deca imitiraju ponašanje svojih roditelja, drugi od raslih i svojih vršnjaka, dok slušaju i uče da obraćaju pažnju, da komuniciraju i učestvuju u socijalnim interakcijama. Svakodnevno čitanje detetu, često izražavanje naklonosti i druge negujuće interakcije stimulišu mladi dečji mozak tako da se novi dendriti razvijaju i granaju jedan prema drugome. Funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI) i pozitronska emisona tomografija (PET) pokazuju da se specifična neuronska kola reprogramiraju tako da se aktiviraju kada mala deca obraćaju pažnju na drugu decu i odrasle.

“Bez dovoljno interpersonalne stimulacije licem u lice, dečja neurološka kola mogu atrofirati, a mozak može da ne razvije normalne interaktivne socijalne veštine.”

Bez dovoljno interpersonalne stimulacije licem u lice, dečja neurološka kola mogu atrofirati, a mozak može da ne razvije normalne interaktivne socijalne veštine. Međutim, prekomerna stimulacija može takođe negativno uticati na razvoj dečjeg mozga. Previše dodatnih aktivnosti, previše nadziranja ili izuzetno haotična atmosfera kod kuće mogu omesti razvoj neuronskih kola kod deteta i dovesti do niskog samopoštovanja, anksioznosti i rastrojenosti. Kada je detetov mozak previše izložen uticaju televizije, kompjutera, videa i drugih vrsta digitalne stimulacije, to može uzrokovati hiperaktivnost, razdražljivost i poremećaj deficita pažnje (v. četvrto poglavlje). Američka akademija pedijatara zapravo preporučuje da deca mlađa od dve godine uopšte ne gledaju televiziju niti video.

Kako novorođenčad raste, njihov mozak je sve manje osetljiv na spoljnu stimulaciju, ali i starija deca i adolescenti još uvek imaju da pređu mnogo koraka u razvoju na svom putu odrastanja. Francuski psiholog iz devetnaestog veka Žan Pijaže (Piaget) predstavio je ove korake odrastanja (v. tabelu), počevši od prve dve godine života, kada dete razvija svet o drugim ljudima i uči kako da ostvaruje odnose sa njima. Od druge do šeste godine dete uči osnovne jezičke veštine. Mišljenje je relativno konkretno sve do tinejdžerskih godina, kada sposobnost za apstraktno mišljenje i razum počinju da preovladavaju. Ako digitalna tehnologija nastavi da odvlači osetljive mlade umove sadašnjom brzinom, moraćemo da redefinišemo tradicionalne faze razvoja.

Odlomak iz knjige: Internet mozak: Kako digitalna civilizacija oblikuje mozgove naše dece