Onoga dana kad sam prestala da požurujem svoju decu, život mi je postao lakši

Nisu problem deca koja uživaju u životu, problem smo mi roditelji koji im to ne dozvoljavamo

“Nedostatak vremena i stalna žurba od tačke A do tačke B, C, D, E postao je tipičan problem modernih roditelja. Svi stalno nekud jure i žure, svi vodimo toliko užurbane i stresne živote i pitamo se gde je kraj toj svakodnevnoj panici. Nisam ni ja bila izuzetak, ali danas su stvari malo drugačije. Otkako sam prestala toliko da požurujem sebe i svoju ćerku, moj je život odjednom postao malo lakši.

Kada brinete samo o sebi, kada je vaše vreme samo vaše vreme, tada se nekako i rasporede prioriteti i smanji stres, ali s decom je priča nešto drugačija. Deca jednostavno ne shvataju da mama ponekad, ma zapravo jako često, mora da žuri kao sumanuta da bi stigla da obavi sve što je potrebno. “A moje je dete upravo takvo.”, napisala je to Rejčel Mejsi Staford u tekstu objavljenom u Hafington postu, koji je dosad podeljen više od 340 hiljada puta.

“Moja je ćerka oduvijek volela da uživa u trenutku u kojem je ništa ne bi moglo odvratiti od njene namere da učini šta je zamislila. Ma to je zapravo tipična dečja zaigranost u kojoj deca jednostavno ne shvataju posledice svoje zaigranosti.

Ona je onaj tip koji baš u žurbi voli da stane i pomiriše ruže.

Kada se meni žuri i već stojim na ulaznim vratima ona baš tada mora da se vrati u sobu da nađe svoju krunu.

Kada je već trebalo negde da stignem, baš tada ona insistira da ostane još malo kako bi mogla medu da priveže u svoje auto-sedište.

Kada jurimo da stignemo ona bi baš tada porazgovarala malo s prolaznicima.

Ili bi baš tada malo mazila komšijinog psa.

Kada jurim ujutru da stignem da obavim sve što me čeka, baš tada ona želi u miru i tišini da uživa u svom doručku. I tako je to bilo sve dok nisam shvatila da dan započinjem i završavam s požurivanjem i da jednostavno nisam stizala da stanem, zagrlim je i kažem joj koliko je volim.

Ali to ne primetite odmah. Kada živite užurbanim životom vi doslovno imate tunelski vid, skoncentrisani ste samo na to da stignete sve – jer će vam samo tako ostati dovoljno vremena za vašu porodicu. I to je i više nego paradoksalno jer dok težite za mirom i spokojem, stvarate sebi pritisak zbog koga nema mesta upravo za mir i spokoj.

I tako živite iz dana u dan. Sve dok vam jedna sitnica konačno ne otvori oči.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: