Da bi bila sigurna, igra ne treba da bude organizovana od strane odraslih

Istovremeno, mi ohrabrujemo decu da se uključe u takmičarske sportove, u kojima je opasnost od povreda ozbiljna i realna. Deca se mnogo više povređuju kada su uključena u organizovano bavljenje sportom, nego kada se slobodno igraju. Razlog tome je što odrasli ohrabruju decu da prilikom bavljenja sportom preuzimaju rizike koje deca sama ne bi poželela da preuzmu. Deca koja se igraju radi zabave ne teže specijalizaciji, već se igraju raznovrsnih igara, i kada se susretnu sa bolom, prestaju. Zbog toga što je njihov cilj zabava, neće raditi ono što ih povređuje ili povređuje druge oko njih, dok u sportu često upravo to rade, pod izgovorom takmičenja i pobeđivanja.

„Deca se mnogo više povređuju kada su uključena u organizovano bavljenje sportom, nego kada se slobodno igraju.“

Dakle, mi decu sprečavamo da se igraju onako kako ona žele jer mislimo da je slobodna i rizična igra opasna, dok je ona zapravo vrlo korisna, a onda decu guramo u takmičarske sportove, gde je opasnost od povrede prilično velika.

Trebalo bi da preispitamo naše prioritete.

Prevela i priredila: Jovana Papan

Izvor: Psychology Today

Pročitajte još i: 7 naučno dokazanih načina da budete dobar roditelj