3. Ohrabrite dete da rizikuje (u razumnoj meri)
Svaki roditelj vodi unutrašnju borbu sa sopstvenom potrebom da dete zaštiti od bilo kakve povrede. Da li su to fizičke povrede zbog kojih dvogodišnjaka pratimo u stopu ne bismo li, ako se slučajno saplete, bili tu da sprečimo i najmanju ogrebotinu, ili su to povrede koje proizlaze iz ruganja drugara, svejedno je. Prirodno je da roditelj želi da zaštiti dete. Ali ako ga obeshrabrujete da preuzme i najmanji rizik kako bi izbeglo da bude povređeno, ili kako mu spretniji drugari ne bi narušili samopouzdanje, vi zapravo ohrabrujete pesimizam kod svog deteta.
Dozvolite svom četvorogodišnjaku da se igra sam u dvorištu ili da ode na jednodnevnu ekskurziju sa drugarima iz vrtića. Kak vreme bude prolazilo, ohrabrujte sve veće rizike, kao što je penjanje na stenu ili odlazak kod drugara na spavanje. Naravno, samo ako želite da dođe kući sa ponosom u očima i izgovori: „Mama, uspeo sam!”
