Odviknite se od samoopravdavanja
Srećni parovi se ljute i sukobljavaju baš kao i nesrećni. Međutim, srećni parovi znaju da reše konflikt. Ako ih nešto muči, ili razgovaraju o problemu i reše ga, ili jednostavno nauče kako da žive s tim. Nesrećni parovi se zbog ljutnje i sukoba još više udaljuju jedno od drugog, kažu Kerol Tavris i Eliot Aronson, autori knjige “Uvek u pravu – Svi greše, ali ne i ja“
Prema tome, s naše tačke gledišta, nerazumevanje, svađe, razlike u karakteru, pa čak ni žestoki međusobni sukobi ne ubijaju ljubav; to radi samoopravdavanje. Zbog samoopravdavanja ljudi sebe vide kao osobu koja bolje i trezvenije razmišlja, te stoga svoje mišljenje prihvataju kao jedino ispravno. Ovo se ne odnosi na široku lepezu samoopravdavajućih izgovora koje smo svi skloni da koristimo kada pogrešimo ili se sukobimo oko manje-više trivijalnih stvari, kao što je ko je teglu majoneza ostavio otvorenu, ko je zaboravio da plati račun za vodu ili ko se tačnije seća scene iz nekog starog filma. U takvim okolnostima nas samoopravdavanje odmah zaštićuje da ne bismo osećali kako smo nespretni, nesposobni ili zaboravni. Vrsta samoopravdavanja koja može da naruši brak odražava naše napore da zaštitimo ne ono što smo učinili već ko smo mi, i javlja se u dva oblika: „Ja sam u pravu, a ti grešiš“ i „Čak i ako grešim, baš mi je žao; takav sam, kakav sam.“
Svaki brak je priča i, kao i sve priče, podređen je iskrivljenim percepcijama i sećanjima učesnikâ, kojima se fabula čuva onakvom kakvu je vidi svaka strana. Samoopravdavanje sprečava oba partnera da se zapitaju: Šta ako nisam u pravu? Je li moguće da ja grešim? Mogu li se promeniti?
