Mi, odrasli, igramo važnu ulogu u životu svoje dece. Svako od nas je, svestan toga ili ne, njihov uzor, vodič, guru. Od nas usvajaju modele ponašanja, pa i način na koji razmišljaju o hrani.
Piše: Ema Tatić
Efekat koji naši postupci imaju može biti poprilično jak. Na primer, jedno istraživanje iz 2011. godine, objavljeno u časopisu Pedijatrija (engl. Pediatrics), pokazalo je da samo zajedničko porodično obedovanje može da poboljša detetove loše navike. Pokazalo se da u porodicama u kojima se zajedno jede najmanje tri puta nedeljno, 24% dece ima zdravije navike od one dece iz porodica koje ne jedu zajedno. Ta deca imaju i manju šansu da postanu gojazna, jedu nezdrave namirnice, koriste štetne metode za skidanje kilograma (pilule, napici, povraćanje hrane). Iako istraživači nisu mogli da objasne zašto porodični obroci imaju tako dobar efekat, istakli su da domaća hrana obično sadrži manje kalorija od gotove.
Ono što bi trebalo isključiti iz porodičnog obedovanja je gledanje TV-a. Dokazano je da deca koja gledaju televiziju tokom jela imaju nezdrave navike u ishrani. Mnoge studije su potvrdile da deca kojoj se TV ne pušta tokom obroka piju manje sokova, jedu manje čipsa i ostale brze hrane.
Neka, recimo, večera bude porodični događaj koji ohrabruje zdrav odnos prema hrani, i kada je trpeza bogata i kada jedete nešto jednostavno. Takođe, pomoći ćete dečici da zavole nove ukuse kada vide da ih vi sami rado jedete i u njima uživate. Istovremeno, odrasli mogu da daju dobar primer i intervenišu kada primete neke loše navike.
Lako je i poželjno
Kao što važi i za sve ostalo, ako dete na vreme usvoji dobre navike u vezi sa ishranom, vežbanjem i spavanjem, nećete morati da se mučite sa razbijanjem loših navika u kasnijem dobu. Dete treba da upoznaje razne ukuse, a vi treba da ih stavite u dobar kontekst, povežete sa nečim lepim što će dete motivisati da jede. Ako se upozna sa zdravim namirnicama, na kraju će radije birati njih, nego brzu hranu. Deca generalno vole da jedu ono što im je poznato, lako dostupno i brzo spremno za jelo. Tako da, umesto da im ponudite neki gotov proizvod za koji znate da i nije baš zdrav izbor, od najranijeg uzrasta im za užinu nudite voće i povrće, kako bi se na to navikli i kasnije i sami to birali.
Ako imate vremena, lako možete napraviti razne oblike, životinjice ili predmete od voća i povrća, a to će naročito najmlađima uvek biti dodatan podstrek da nešto pojedu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Novi pravilnik o obrocima u školama: Nikada ne treba odustajati od menjanja dečijih navika
Novim pravilnikom o ishrani učenika, koji je ove jeseni stupio na snagu, predviđeno je da đaci treba da imaju zdrav obrok tokom boravka u školi, koji uključuje meso, povrće, voće,...
Kupologija vitamina – da li je sveže zaista sveže?
Većina nas ulazi u zeleni deo samoposluge s idejom o tome šta želimo da kupimo. Ponekad čak nosimo i spisak. Američki način ishrane promenio se da bi zadovoljio naše svakodnevne...
Dr Jagoda Jorga: Posebna priča o povrću… To baš i ne volimo, zar ne?
Povrće je pravi izbor za sve one koji vode računa o dobroj ishrani, a žele da regulišu težinu. Može i treba da se unosi u velikim količinama, bar pola kilograma...
1 komentar.