Piše: Ivana Mićić, Mama zašto
Sutra puni 4. Zna sam da obuje patofne. Ne zna tačno koja je leva a koja desna ali zna da čičak za kopčanje mora da gleda u vrata a ne u drugu patofnu. Ne zna zašto, to mu je rekla mama.
Sutra puni 4. Zna sam da pere zube. Ne zna tačno koliko ih ima, niti koliko je besanih noci bilo zbog svakog zuba koji je nicao ali zna da se gornji peru kako kiša pada a donji kako raste trava. Ne zna zašto, to mu je rekla mama.
Sutra puni 4. Zna da je to samo igra i da ne treba da se plaši kada se vrata starog lifta u zgradi naglo zatvore i ostane sam unutra. Zna da treba da pritisne magično dugme sa dva trougla i da će se vrata opet otvoriti a on biti pobednik. Ne zna zašto, to mu je rekla mama.
Sutra puni 4. Voli da baca stvari kroz prozor stana i zvoni ljudima na vrata i interfone i pobegne kada se nezgodni komšija pojavi na vratima. To ne treba da radi ali je strašno zabavno i zna da je i ona to radila.. a nekada i dalje radi jer je to zabavlja. Ne zna zašto, to mu je rekla mama.
Sutra puni 4. Na rođenju je dobio neke super moći pa ga nikada ne boli kada vadi krv ili prima infuziju u bolnici 7 dana bez prekida jer je pio galone slane vode na moru. Ne zna zasto deca plaču kod doktora, on se tamo bas zabavlja. Ne zna zašto, to mu je rekla mama.
Sutra puni 4. Pre nego što se rodio nije bio beba u maminom stomaku. Pre bebe bio je zvezda a tata mu je rekao da nije bio Zvezda već Partizan. Ne zna zašto, to mu je rekla mama.
Negde u daljini radio svira dobro poznat stih:
“Prisiljen da razmišljam, shvatio sam sve… nisam rođen da budem heroj.. o ne, ne, ne..“
Ipak, u nekim njegovim noćima i danima, u nekim grčevima, bolnim zubima, prohodavanjima i padanjima, u nekim trovanjima i glistama, nekim krvavim kolenima i nosevima, nekim zaglavljenim liftovima i ledenim bolničkim sobama uspeh na trenutak biti heroj…
Sutra puni 4 i njegov je ceo svet.
Znam zašto.
Ja sam mu mama.
Izvor: Detinjarije.com
