Puške u ruke

Gde nestadoše slavni Nemci i Partizani, koji su nas godinama učili zlu i dobru. Neki novi borci su nam uvukli decu u kuće, vezali ih za monitore i naučili kako se puca iz miša , kako se sa ALT puzi, a na SPACE skače. Od silnoga ratovanja svu kičmu pokriviše a neprijatelja ne ubiše.

Marko Crnobrnja, "Dva brata igraju se rata", 2009. drvo, terakota

DOKTRINA

Imam osećaj da se danas manje deci priča o ratu, borbama, o neprijatelju. Ne mislim da je to loše, samo konstatujem. Sećam se sa koliko sam slasti gledao partizanske filmove koji su nam se nudili u porcijama. Narodnu oslobodilačku borbu zamenili su američki marinci koji pobiše pola Azije. Savremenije naoružanje i istaknuta kreativnost prilikom borbe nagnali su nas da celo leto provedemo u rovovima pripremljenim za toplovod koji se uvodio pet godina. Lavirinti kroz naselje nasuti peskom bili su neverovatan poligon za nas koji smo ga znali u stopu. Sećam se da su neki bili tužni što odlaze na more. Bili smo podeljeni u dve grupe. Jedna grupa je napadala dok se druga utvrđivala. Najslađi je bio sam početak operacije. Svi smo još uvek na broju. Bodrimo se, adrenalin radi svoj posao, a u daljini se čuje neprijatelj. Bombe su nam bile iščupano busenje, a protivnik se eliminisao direktnim pogotkom. On se obično konstatovao smehom, jer zamislite kako je smešno kada vas neko pogodi u glavu čupavim debelim busenom. Zemlja se razleti na sve strane i tu nema varanja. To svi vide , dok pucanj iz puške zvuči ovako: Ta! Ta! Mrtav si … pa se kaže ime upokojenog , a onda obično upokojeni kaže Nisam! Onda to dovodi do rasprave i polemike na otvorenom bojnom polju, gde se oni raspravljaju a niko ne sme da izađe jer će onda stvarno biti mrtav. To se obično završava revoltom u vidu ofanzive, po principu kom’ opanci kom’ obojci…

Igrali se mi tako rata godinama, kad ono izbi pravi rat. Sa ove distance kad gledam, kao da smo ga mi prizivali pa on došao. Sa nekih dvanaest godina, ratne filmove zamenio sam Drugim Dnevnikom u pola osam…

>Dobrovečepoštovanigledaoci… danas su … ubili, masakrirali, odrali , pojeli, nakačili , zverski… pa onda novi predmeti: malj, srbosek, žica, kama … Filovali su nam oni tako prazne dečije foldere i onda su došle one lude godine. Rat za ratom, pa bombardovanje, pa sačuvaj Bože.

Pa sad vi kupite detetu pušku da se igra rata. Ili je bolje da sedi na ladnom betonu i isto to radi na mobilnom telefonu. Rizik je i jedno i drugo. Nećete pogrešiti ako budete rizikovali i dete budete odveli u prirodu. Neka ono ponese pušku, a vi ponesite ranac sa vodom, kompas, kobasicu, slaninu, komad hleba, nož, upaljač, konopac, mapu… Neka igranje ratom bude povod da dete iskusi prirodu na neki drugi način. Grane koje grebu više nisu grozne grančuge nego izazov koji treba da se savlada. Lišće je kamuflažni materijal koji će od vas napraviti nezaboravan žbun koji hoda. Popnite se zajedno na neko drvo da izvidite okolinu. Videćete nešto u daljini što će učiniti da bez napora pretrčite kilometar. Postavite zamku, puzite, valjajte se, šunjajte se… A onda napravite logorsku vatricu, na granu nataknite kobasicu i gledajte svoje dete kako uživa. Možete ga i krišom slikati, njegovim mobilnim telefonom, kako bi mu ostala uspomena na najbolji ručak u životu. Postoje razni priručnici za preživljavanje u prirodi koji će vam biti od pomoći da obogatite sadržaj u šumi.

Priroda je nešto više od pokošene trave i kožne lopte. Kvalitetan boravak u prirodi podrazumeva i mali napor. Odvikli smo se od neravnog tla, tišine i spokoja. Mi ne znamo šta bismo s tim. Naučili smo na animaciju, baš kao što vas ja sad animiram da vi vašu decu animirate kako bi tako animirani prihvatili prirodu onakva kakva ona zapravo jeste – a ona je smirena.

Izvor: Pre spavanja

Prethodna strana 1 2

Podeli tekst: