Međutim, izveštaj o smrtnosti* zbog astme pokazuje da je od 195 pacijenata koji su umrli zbog astme – 45 odsto umrlo jer nije tražilo medicinsku pomoć ili pomoć hitne službe tokom finalnog napada; 57 odsto nije bilo u registru sekundarne zdravstvene zaštite i pod nadzorom specijaliste; 43 odsto nije imalo evidenciju o kontroli astme godinu dana pre smrti.
Kod dece, najvažnije je postaviti dijagnozu na vreme, da bi se započelo adekvatno lečenje i sprečilo oštećenje plućne funkcije u ranom detinjstvu. Cilj lečenja dečje astme je da se uspostavi kontrola simptoma, da se obezbedi normalna aktivnost deteta, smanji izostajanje iz škole zbog astme, sanira hronično zapaljenje u disajnim putevima i omogući adekvatan razvoj plućnih funkcija.
„Edukacija roditelja o prepoznavanju simptoma pogoršanja bolesti i pravilnoj primeni terapije je od ključne važnosti za uspeh lečenja.“
Međutim, i pored dostupnosti efikasnih lekova, veliki broj njih nemaju adekvatno kontrolisanu bolest. Edukacija roditelja o prepoznavanju simptoma pogoršanja bolesti i pravilnoj primeni terapije je od ključne važnosti za uspeh lečenja. Iako je astma hronična bolest koja se kod malog procenta dece ne može „izlečiti“, kod većine obolelih može se odlično kontrolisati i obezbediti život bez simptoma ili sa veoma retkim i blagim tegobama koje ne ometaju svakodnevnu aktivnost, bez teških pogoršanja koja ugrožavaju život i zahtevaju intervenciju službe hitne medicinske pomoći.
Izvor: b92
