Vlada procenjuje da bi više od trećine zaposlenih majki volelo da može da napusti posao.
Neke mame zadržavaju svoje karijere čak i kada ne moraju, zato što, kako kaže moja nova prijateljica i nezaposlena mama Kler: “Više vole da rade nego da brinu o svojoj deci”.
Kler mi je rekla da uvek može da razlikuje decu zaposlenih od dece nezaposlenih majki. “Ona čije su mame zaposlene su mnogo napetija” kazala mi je. “Ona su poput malih zategnutih opruga koje samo što se nisu otkačile.”
„Najednom, smeh je odzvanjao automobilom dok sam ih vozila u školu, a umesto nervoznog “hoćeš li doći kući večeras?” čulo se “vidimo se popodne, mama”.“
Dok sam ranije odbacivala njenu teoriju, iskustvo mi je pokazalo da u ovome ima istine. Kada sam prestala da radim, promena kod naše dece bila je jednako nagla kao što je bila i kod mene.
Najednom, smeh je odzvanjao automobilom dok sam ih vozila u školu, a umesto nervoznog “hoćeš li doći kući večeras?” čulo se “vidimo se popodne, mama”.
Svađe su se proredile i zavladala je mirna atmosfera kakva ranije nije postojala. Ja sam bila smirenija, pa su i oni bili smireniji.
Da li sam brinula da ne postanem “niko”? Da me ljudi više neće shvati ozbiljno? Sećam se kada sam prvi put izašla nakon svog “oslobođenja” kako ga sad zovem.
Neko me je pitao čime se bavim. Bila sam toliko iznenađena da nisam odmah odgovorila. Nisam mogla više da kažem da sam urednik magazina.
“Trenutno sam između poslova” odgovorila sam na kraju, zvučeći kao neka propala holivudska glumica.
Shvatila sam sa se plašim da kažem da sa “samo mama” – ali zašto? Biti mama, kao što svi znamo, je zapravo najteži posao na svetu. Čak i ako imate šefa iz pakla, ponekad možete da ga/je ignorišete. Ali probajte da ignorišete dvogodišnjaka koji ima napad besa.
Kada sam se “oslobodila”, moja deca imala su 8, 11 i 12 godina, tako da sam mogla da se posvetim njihovom školovanju i pripremam ih za prijemne ispite. Međutim, kada nisam ovo radila, radila sam ono što sam htela.
„Shvatila sam sa se plašim da kažem da sa “samo mama” – ali zašto? Biti mama, kao što svi znamo, je zapravo najteži posao na svetu.“
To je uključivalo popodnevne dremke (skoro svakog dana), sređivanje noktiju i ručkove sa prijateljicama za koje sam ranije bila prezauzeta. Uopšte, moj život bio je mnogo sređeniji. Umesto da trčim naokolo kao muva bez glave vičući na sve, kontrolisala sam sebe, svoj život i svoja raspoloženja.
Postigli smo balans u životima koji nam je oduvek nedostajao. Osvrćući se unatrag na vreme kada sam u kancelariji radila puno radno vreme, rekla bih da je 70% svih svađa i svog stresa bilo rezultat toga što sam morala da se posvetim poslu a ne porodici.
Što je još bolje, ne samo da smo deca i ja bili srećniji, već i moj muž. Činilo se da zaista uživa u tome da sam izdržava porodicu, možda i zato što je to značilo da mu, kao i deci, poklanjam više pažnje.
Naravno da nije sve bilo idilično i savršeno – ali bih lagala kad bih rekla da to, što on izdržava porodicu a ja sedim kod kuće, nije funkcionisalo bolje nego kad smo oboje radili puno radno vreme. Zapravo, suviše je dobro funkcionisalo.
„Postigli smo balans u životima koji nam je oduvek nedostajao. Osvrćući se unatrag na vreme kada sam u kancelariji radila puno radno vreme, rekla bih da je 70% svih svađa i svog stresa bilo rezultat toga što sam morala da se posvetim poslu a ne porodici.“
Moja posvećenost radu sa decom dovela je do toga da su primljena u skupe privatne škole po našem izboru. Tako da sada moram da radim da bismo mogli da im plaćamo školarinu.
Međutim, iako nam je potreban novac, nema šanse da se vratim punom radnom vremenu u kancelariji.
Osnovala sam sopstvenu PR kompaniju i radim od kuće – kada to odgovara meni i mojoj porodici. I da, moji nokti su i dalje savršeni.
Prevod: Detinjarije
Izvor: Daily Mail
