Beba se rađa sa predispozicijom da voli. Sa “klicom” ljubavi. Ona s vremenom, kroz odnose sa okolinom i drugima – a posebno majkom – počinje da voli.
Da li se dete rađa sa već gotovom sposobnošću da voli?
Da li se rađa sa već gotovom i razvijenom takvom veštinom?
Sasvim sigurno, većina majki zna da se dete rađa sa potrebama. Potrebama za hranjenjem, dodirom, nekom vrstom utehe kada je plačno, i sto više razvoj napreduje, majci je sve jasnije kako da odgovara na potrebe deteta.
Međutim, sposobnost voljenja jeste veština, pa i potreba, koja će se razviti baš kao i svaka druga veština. Za veštinu imamo predispoziciju sa kojom smo se kao beba rodili. Imali smo predispoziciju da prohodamo, progovorimo i tako dalje – ako je naš razvoj protekao uredno.
Isto tako, beba se rađa sa predispozicijom da voli. Sa “klicom” ljubavi. Ona s vremenom, kroz odnose sa okolinom i drugima – a posebno majkom – počinje da voli. Tako prvo zavoli majčinu dojku, majčin glas, zavoli onu svoju flašicu sa mlekom i druge objekte u svojoj okolini. Tako se ta sposobnost voljenja grana, razvija, gradi, na tom putu od deteta ka svetu i od sveta ka detetu.
Na nju možemo uticati na razne načine.
Čuli smo da je ljubav “topla”. Pa kako je topla? Time što obicno započinje toplinom majčinog dodira kada uza se privija bebu, kada je doji, kupa… Zato nekako svi smatramo da je ljubav topla, jer je započela obicno svoj razvoj iz topline dodira sa majkom.
Na razvoj sposobnosti za ljubav može se uticati spolja.
1. Fizičkim dodirom bebe, kasnije deteta.
2. Ohrabrujućim rečima i pohvalama – dakle govorom.
3. Zajedničkim aktivnostima koje je moguće ostvariti sa odojčetom i detetom (razmenom i pokazivanjem zvečki, pridržavanjem sve do zajednickih igara). Dakle, kvalitetnim vremenom sa detetom.
Nikako nismo bespomoćni, čak ni pred toliko mističnom pojavom kao što je ljubav.
Ivana Sindjić
Dipl. defektolog i sistemski porodični psihoterapeut
http://psihoterapijasindjic.com/
Izvor: Detinjarije.com
Poverenje i ljubav su blaga koja se uvećavaju kad se neštedimice troše
Oni koji lako poklanjaju poverenje, srećniji su od ostalih, jer sumnja i nepoverljivost usahnjuju izvore radosti i ljubavi i jer je za sreću potrebna hrabrost i otvorenost i spremnost da ego ućutka
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Šta su zaboravili roditelji (u lovu na ocene, uspehe i postignuća)
U želji da ispune visoka očekivanja svojih ambicioznih roditelja, neka deca ulagaće veliki napor. Uz puno odricanja, potisnutih konflikata i straha od razočaranja, ona će kraju “očvrsnuti”. Ipak, bolja priprema...
Razvojni psiholog: Uskraćivanje igre zarad ranog učenja veoma šteti deci
Učenje akademskih znanja u obdaništu nema dugoročnih dobrobiti, već je štetno, piše razvojni psiholog Piter Grej, pozivajući se na istraživanja naučnika. "Rano učenje ne smanjuje jaz između bogatih i siromašnih,...
Upotreba ekrana dovodi do strukturnih promena u mozgu male dece
Upotreba ekrana je izuzetno rasprostranjena i stalno raste kako u domovima, tako i u ustanovama za čuvanje dece i školama, u sve ranijem uzrastu Studija, objavljena u JAMA Pediatrics, pokazala...
Psiholog savetuje šta da radite kada vršnjaci ne žele da se druže s vašim detetom
Svakodnevno slušamo o tome kako deca umeju da budu surova prema svojim vršnjacima, a izolacija mališana, neprihvatanje u društvu je samo jedan vid. Roditelji se suočavaju sa utučenim mališanima koji...
Nema komentara.