Beba se rađa sa predispozicijom da voli. Sa “klicom” ljubavi. Ona s vremenom, kroz odnose sa okolinom i drugima – a posebno majkom – počinje da voli.
Da li se dete rađa sa već gotovom sposobnošću da voli?
Da li se rađa sa već gotovom i razvijenom takvom veštinom?
Sasvim sigurno, većina majki zna da se dete rađa sa potrebama. Potrebama za hranjenjem, dodirom, nekom vrstom utehe kada je plačno, i sto više razvoj napreduje, majci je sve jasnije kako da odgovara na potrebe deteta.
Međutim, sposobnost voljenja jeste veština, pa i potreba, koja će se razviti baš kao i svaka druga veština. Za veštinu imamo predispoziciju sa kojom smo se kao beba rodili. Imali smo predispoziciju da prohodamo, progovorimo i tako dalje – ako je naš razvoj protekao uredno.
Isto tako, beba se rađa sa predispozicijom da voli. Sa “klicom” ljubavi. Ona s vremenom, kroz odnose sa okolinom i drugima – a posebno majkom – počinje da voli. Tako prvo zavoli majčinu dojku, majčin glas, zavoli onu svoju flašicu sa mlekom i druge objekte u svojoj okolini. Tako se ta sposobnost voljenja grana, razvija, gradi, na tom putu od deteta ka svetu i od sveta ka detetu.
Na nju možemo uticati na razne načine.
Čuli smo da je ljubav “topla”. Pa kako je topla? Time što obicno započinje toplinom majčinog dodira kada uza se privija bebu, kada je doji, kupa… Zato nekako svi smatramo da je ljubav topla, jer je započela obicno svoj razvoj iz topline dodira sa majkom.
Na razvoj sposobnosti za ljubav može se uticati spolja.
1. Fizičkim dodirom bebe, kasnije deteta.
2. Ohrabrujućim rečima i pohvalama – dakle govorom.
3. Zajedničkim aktivnostima koje je moguće ostvariti sa odojčetom i detetom (razmenom i pokazivanjem zvečki, pridržavanjem sve do zajednickih igara). Dakle, kvalitetnim vremenom sa detetom.
Nikako nismo bespomoćni, čak ni pred toliko mističnom pojavom kao što je ljubav.
Ivana Sindjić
Dipl. defektolog i sistemski porodični psihoterapeut
http://psihoterapijasindjic.com/
Izvor: Detinjarije.com
Poverenje i ljubav su blaga koja se uvećavaju kad se neštedimice troše
Oni koji lako poklanjaju poverenje, srećniji su od ostalih, jer sumnja i nepoverljivost usahnjuju izvore radosti i ljubavi i jer je za sreću potrebna hrabrost i otvorenost i spremnost da ego ućutka
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako pomoći detetu da prihvati gubitak bliske osobe
Da li je neophodno konsultovati stručnjake u slučaju gubitka roditelja tokom detinjstva ili adolescencije, i da li na savetovanje ide odrasla osoba ili dete? Preporučljivo je, ali ne i obavezno....
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku. Sigurno među vama...
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Autor: Zoran Milivojević Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko...
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“: Ispričaću...
Nema komentara.