Nema mame kojoj nisu rekli da je svako dete svet za sebe i da nema razloga za brigu, bez obzira da li je u pitanju hod, govor ili upućenost na okruženje. Ali šta ako i posle toga ostaje sumnja da dete kasni “po razvojnim miljokazima”, kako to stručnjaci kažu?
Logopedskih i defektoloških ordinacija nikada nije bilo ovoliko mnogo. To ne treba da čudi, jer su deo njihovog posla ranije „odrađivali” park, ugašen televizor i mama ili baka koje su čitale Zmajevu „Riznicu“. Nataša Srećković, diplomirani defektolog-logoped, govori kakvo je sadašnje stanje među decom i odgovara na pitanja koja se tiču ranog razvoja.
Čini se da su razvojni poremećaji kod dece poprimili razmere epidemije. Koliko su oni česti?
Prema podacima Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju, u Srbiji je 2011. godine bilo 60% dece sa nekim oblikom poremećaja govora, jezika, ponašanja ili učenja. Najšira grupa razvojnih poremećaja su poremećaji iz autističnog spektra i autizam koji je poslednjih godina u porastu, pa je sada u svetu njime pogođeno svako 68. dete. Drugi razvojni poremećaji uključuju dezintegrativne poremećaje, hiperkinetički poremećaj, usporen psihomotorni razvoj, mešovite razvojne poremećaje i slično.
Kada najranije roditelji mogu dovesti dete na procenu kod stručnjaka ako posumnjaju da nešto „nije u redu”?
Čim u interakciji sa svojim detetom posumnjaju da nešto nije u redu, jer su izvesni simptomi uočljivi već od 12. meseca života. Nekoj deci su tada potrebne manje stimulacije za dalji pravilan rast i razvoj, a za probleme koji traže intenzivne tretmane vreme je dragoceno.
Šta je u detetovom ponašanju indikacija za savetovanje sa profesionalcem?
Ako roditelji ne mogu da uspostave kontakt očima sa detetom ili se dete ne odaziva na ime. Kada se ne služi gestovima, ne ukazuje kažiprstom, ne koristi govor da bi komuniciralo. Kada uopšte nije zainteresovano da komunicira sa osobama u okruženju ili ne deli pažnju sa njima. Kada se dete ponaša “kao da je samo sebi dovoljno”, kako to obično roditelji opisuju.
Šta sve podrazumeva tretman sa decom koja imaju mešoviti razvojni poremećaj (dijagnoza koja se daje maloj deci)?
Programi se kreiraju za svako dete individualno. Oni uvek treba da razviju govor i komunikaciju, jer radimo na sledećem:
– da koriste gestove,
– razvijamo sposobnost imitacije (važna je za učenje),
– razvijamo igru (važna za razvoj zajedničke pažnje, angažovanje deteta u socijalnim odnosima sa drugom decom i odraslima),
– da koriste govor u svrhu komunikacije.
Koliko je stimulacija govora važna u tim tretmanima i kakav je njihov efekat?
Razvojne probleme obično prati usporen razvoj govora, ali treba dobro planirati tretman da ne dođe do neželjenih posledica. Primer je dete koje je na kratko ostalo samo u automobilu i zaključalo se. Ako ono ni pored roditeljskog objašnjavanja i upiranja prstom ne može da otključa vrata stiskajući dugme, ono i dalje ne zna da koristi govor u životno važnim situacijama. Ono ne prati gest i ne razume govor iako su ga roditelji godinama vodili da nauči da govori.
Drugi problem je da deca samo mehanički reprodukuju ono što im se prikazuje poput oblika, boje predmeta i slično. Decu treba naučiti da u životu primene i generalizuju sve ono što su naučili na tretmanu.
Kod dece koja minimalno govore i mogu da koriste samo 5-10 reči, terapeuti treba da se zapitaju i da pitaju porodicu koje reči žele da nauče dete da govori kako bi ih koristilo da zadovolji sopstvene potrebe, a ne da govori reči kao „trougao” ili „plava boja”.
Koje su glavne oblasti na koje se terapeuti fokusiraju u ranoj intervenciji?
Rana intervencija značajno poboljšava prognozu. Edukujemo i roditelje kako da funkcionišu sa detetom u svakodnevici, a decu učimo veštinama koje se najčešće razvijaju tokom prve 3 godine života kao što su:
– Fizički razvoj – dosezanje, puzanje, hodanje, sposobnost imitacije;
– Kognitivni razvoj – mišljenje, učenje, rešavanje problema;
– Komunikacija – razgovor, slušanje, razumevanje;
– Socijalni / emocionalni razvoj – igranje, socijalna igra, uzajamna igra, adekvatni emocionalni odnosi;
– Samopomoć – ishrana, oblačenje, „toalet trening“.
Zahvaljujući naučnim studijama, poslednjih 6-7 godina se povećao broj tipova programa za decu, naročito onu sa autizmom. Za razliku od nekih programa iz prošlosti koji su naširoko promovisani, a pokazalo se da mogu da budu i štetni, sada imamo delotvorne intervencije zasnovane na naučnim dokazima.
Kako terapeuti rade sa decom koja imaju poremećaje autističkog spektra?
Poremećaji iz spektra autizma su u porastu poslednjih godina, a naučna istraživanja i tretmani još u povoju. Rad sa takvom decom je složen i zahteva kombinaciju više intervencija za bolje celokupno funkcionisanje deteta. Treba izabrati programe koji su naučno utemeljeni kao sto su bihejvioralni programi, programi za razvoj socijalne komunikacije i igre, programi za razvoj verbalnog ponašanja, PRT i drugi.
Kakav je rad sa decom sa blažim razvojnim poremećajima?
Kada stručno i adekvatno reagujete na vreme, dete se u svom razvoju približava deci tipične populacije. Najvažnije je što ranije započeti intervenciju, jer se samo u periodu ranog odrastanja skoro 1000 nervnih ćelija umrežava svake sekunde. Ove konekcije grade osnove dečjeg kasnijeg života – njegov kapacitet za učenje, emocionalni i socijalni razvoj. Uslovi u kojima se dete razvija i adekvatna stimulacija direktno utiču na ove veze.
Šta biste savetovali roditeljima zdrave dece što se tiče vaspitanja?
Da budu u stalnoj interakciji sa svojom decom, da im pružaju neophodnu pažnju i prate njihov razvoj. Roditelji takođe treba da budu dosledni u svojim stavovima, da im obezbede podržavajuće emocionalno okruženje, sigurnost i ljubav. To su najvažnije stvari kako bi dete izgradilo svoju ličnost u skladu sa kapacitetima i interesovanjima.
Šta poručujete roditeljima dece za koju sumnjaju da im nešto „fali”?
Najvažnije je da čim roditelji posumnjaju da nešto nije u redu sa razvojem deteta, odmah se obrate pedijatru koji ih treba uputiti na dalja ispitivanja kod specijaliste. U tom procesu najbitnije je ne gubiti vreme, ne lutati, ne odlagati odlazak, jer ne smete propustiti period ranog rasta i razvoja kada intervencije daju najbolje rezultate.
Kako ćete vaspitati svoje dete?
U stimulativnom okruženju sa puno međusobnih interakcija sa detetom, izbegavanjem da dete provodi vreme u jednosmernim interakcijama sa tehnološkim uređajima (telefoni, tableti, i sl.), puno igre i puno, puno ljubavi.
Razgovarala: Maria Milojković, prevodilac i pisac online sadrzaja