Vaspitavanje krišom
U veku poremećenog sistema vrednosti, najteže je vaspitavati decu. Neuporedivo teže čak i od obezbeđivanja modnih detalja i aksesoara. Naše tri svečane majice iz detinjstva su danas priča socijalno ugroženih. Kamare odeće, tračica, rajfova, hulahopki svih boja, šešira, kačketa i sličnih andrmolja opsedaju dečje plakare. Naša deca prate trendove, žele nove telefone, mp4 plejere, a ranac koliko god kvalitetan i očuvan bio, nosi se samo jedne godine, jer iduće godine slika na njemu nije više u fazonu… Sveske moraju biti ukoričene, u petom razredu devojčice (čast izuzecima i strogim školskim pravilima) već pokazuju pupkove, a u sedmom se nadograđuju nokti, izvlače se pramenovi, buše obrve i nosevi, i farba se kosa… Ponekad se osećam potpuno bespomoćno u situacijama kada treba mojim ćerkama objasniti stvari koje ni ja ne razumem, ili objasniti zašto njihova mama ne voli nešto što svi vole, svi nose, a uz to je sjajno i blještavo… Svojoj deci stalno ponavljam jedno isto: „Sva deca su lepa,“ i „Deca su svakako lepa, bez ukrasa na glavama, bez pratećih modnih detalja i, naravno, bez šminke… I, za sada, moja deca mi veruju. Za sada… Shvatam da je Duško Radović bio u pravu kada je rekao: „Deca ne podnose vaspitanje. Morate kriti od dece da ih vaspitavate. Pa, ako na kraju i primete da su prevarena i vaspitana – biće im krivo, ali tada će već biti kasno.“
Protiv vetrenjača
Pitam se koliko mudri i istrajni treba da budemo da bismo uspeli. Da nam sve naše roditeljske priče i napore koje ulažemo u vaspitavanje i usađivanje pravih vrednosti ne sruši internet, televizija, modni kreatori, Paris Hilton, roze televizije i žuta štampa. Kad i sa muzičkih kanala vreba opasnost, šta da očekujemo kad dete pustimo na ulicu, u školu ili pošaljemo na ekskurziju. Svako od nas pomisli; „Moje dete ne bi tako nešto uradilo,“ po principu – nije što je moje, ali je najbolje. Ali, imajte na umu i ovo što nam je Duško ostavio u amanet: „Tata mu puca od zdravlja, elegancije i uspeha. Mama mu je takođe divna, progresivna i aktivna. Njemu nije bilo teško da postane narkoman…“
Potpuno ste u pravu. Jedino smatram da to nije borba protiv vetrenjaca. Treba biti potpuno stamen u svom stavu, tu nema popustanja. Grozim se od crtaca tipa Winks i ne dam da to moja cerka gleda. Nema lakiravnja noktiju, nosenje odece koja nije prikladna uzrastu. Mislim da ne treba posustajati radi okoline, ako svi nose, uoopste ne treba ni pomisliti da mogu i nasa deca, koju zelimo da lepo odgojimo. Sve sto se detetu objasni, ostane zapisano u njihovim glavicama i ipak na kraju pobedi. Vetrenjace ce se mozda ugledati na nas 🙂
Uh…
Moja deca su crne ovce… Cerka ide u cetvrti razred, devojcice vec koriste maskaru (jos od drugog razreda), imaju po 4-5 pari cizama, skoro sve su obucene kao kopije/minijature svojih mama…
Razmisljanje mog kuma: Mi uvek idemo za vecinom, pa nije valjda da vecina gresi bas u svemu. Rezultat-obe cerke imaju Soni S4 telefon, a treci i cetvrti su razred osnovne skole, sin ima sve moguce igracke koje se pojave u reklamama na tv, pa moj sin voli da ode kod njih, jer kod njih je ko u prodavnici, s tim sto ne moras samo da gledas, vec mozes i da se igras.
Sve je otislo dodjavola…
Slazem se sa tekstom,majka sam troje male dece i pokusavam svakom od njih da objasnim zasto je nesto ok ili nije.I mi smo imali pitanja-a kad cu ja da dobijem stikle,jer ih je drugarica donela iz Usa,inace ima 7god i nosi ih,na sta sam je pitala da li bi volela da je ja u vrtic vodim a pritom obucem kratku haljinu Maca Kiti i napravim kikice,preskacem vijacu pritom,a ona se zamislila i tako pocela da se smeje,kao ne,nemoj.Mislim da je razumela poentu…
Imam sina, ali deluje mi da kod devojcica sve pocinje stavljanjem trake za kosu na jos neznu bebinu glavu…kao da beba sama po sebi nije lepa (a jeste!) nego joj treba napadni aksesoar na sred glave…a mame hodaju ponosne…
pa trake su i za zastitu usiju, ne samo modni detalj
Drage mame,
mislim da svako preterivanje ne valja! Kao student drzala sam casove matematike raznoj deci i raznim devojcicama. Medjutim jednom porodicom sam bila sokirana, mama je maloj upravo tako sve branila, nije smela sminku, nokte, sve ono sto njeni vrsnjaci rade i gledaju. Uvek je bdila nad njom i bila po nekima predobra mama. Danas ta devojcica ima 23 godine, posle srednje skole je napustila kucu i postala starleta, i ko zna sta jos da bi mogla da zivi sama, bez tog strasnog nadzora majke.Sto vise stezes, veci je i otpor!
Danas sam i ja mama devojcice i decaka! I tvrdim da je stvar u objasnjavanju, razgovoru nikako zabrani! Moje dete kad je kao malo pozelelo da namaze nokte, ja sam namazala i mislite li da je posle trazila! Ne, prosla je zeljica i cao! Nebitno! Ja vam mogu reci i za sebe, da smo ja i drugarica sa 6 godina nasli bezobrazne filmove nasih roditelja i tako saznale sve ono sto nije za taj uzrast, i evo nista to nije uticalo da postanem raskalasna, nevaspitana , neprimerena zena jer sam odrasla uz KUCNO VASPITANJE. Danas sam udata porodicna zena, obrazovana, poslovna… Greske se desavaju, ali kucnim vaspitanjem ce vasa deca birati prijatelje prema svom senzibilitetu, a na svojim greskama moraju da uce bez obzira koliko ih neki roditelji kocili, i mislili da nesyo postizu ako im nekad ne dozvole neke nama banalne stvari.