Rutine malom detetu pružaju informacije koje reči ne mogu da mu daju. Ono može da čuje reči koje mu govorimo, ali naše reči ne donose razumevanje. Njegova majka može da mu objasni da ne idu u park zato što je hladno i pada kiša. Ali dete iz ove informacije ne može da zaključi da nije dobra zamisao da danas idu u park zato što to nije zabavno po ovakvom vremenu i da bi se, dalje, moglo razboleti zbog toga. Već je bilo reči o tome da dete koje je naviknuto na hladno vreme insistira na nošenju zimske jakne leti. Isto tako, dete koje prvo postane svesno svoje odeće tokom leta može insistirati: „Bobi ne jakna!“ kada u jesen počne hladno vreme. Za malu decu koja nisu dovoljno razvijena da razumeju razloge, čini se da smo svojevoljno promenili njihov svet samo što su počeli da ga shvataju. Bobi ne stoji bez jakne misleći: „Hladno mi je. Treba mi jakna.“ On samo misli: „Hladno mi je“ i još uvek nije u stanju da smisli rešenje. Ili, malo dete zakopčano pojasom za sedište u kolima ožedni i kaže: „Žedna sam.“ Umesto da joj otac pruži vodu kao što bi uradio kod kuće, on odgovara: „Žao mi je. Nemam ništa za piće.“ Sve dok se dete ne približi petoj godini, nije sposobno da pomisli: „U pravu je. Tata trenutno nema vode.“
Montesori vaspitanje: Kako postaviti granice i reći “ne”?
Shvatamo da postoje razlozi zbog kojih je roditeljima teško da uspostave jasan raspored za svoju malu decu. Zato je važno da razumeju šta to znači za njihovo dete kada se rutine menjaju. Kada je neophodno da do toga dođe, najmanje što roditelji mogu da urade jeste da moraju da potroše više vremena i energije baveći se svojim detetom. To je zato što promene u očekivanjima neizbežno stvaraju preterano uzbuđenje, pa čak i anksioznost kod male dece.
Odlomak iz knjige “Montesori od početka (dete kod kuće, od rođenja do treće godine)”
