SRBIJA spada u zemlje u kojima se deca izuzetno kasno osamostaljuju, a istraživanja pokazuju da bezmalo veći broj tridesetogodišnjaka živi sa roditeljima nego samostalno. Kasno osamostaljivanje i separacija, kasnije stupanje u brak, sve veći broj razvoda, problemi u roditeljstvu… Sve su to posledice iste boljke – produžene adolescencije.
Ova „boljka“ muči ne samo naše društvo, već i veliki deo čovečanstva, a posledice su ne samo psihološke i emocionalne, već i ekonomske, i medicinske. Najnovija neurološka istraživanja pokazala su da je došlo i do promena u samom ljudskom mozgu. Čeoni deo mozga (prefrontalni korteks), zadužen za razmišljanje i samokontrolu, ne razvija se potpuno do sredine dvadesetih godina, kao što se doskora verovalo. Ali zato su zone povezane sa emocionalnim centrima potpuno razvijene sa 17. Tako sve češće mozak jednog 24-godišnjaka više liči na mozak tinejdžera, nego odrasle osobe!
Upravo zbog izražene impulsivnosti i nedostatka samokontrole, stepen kriminala između 16. i 24. godine i kod nas je sve veći, a počinioci sve nezreliji.
Zato neke zemlje granicu punoletstva pomeraju sa 18 na 21. U Švajcarskoj je to čak 25. U Srbiji se granica zrelosti formalnopravno, kako saznajemo, neće pomerati, ali se svaki pojedinačni slučaj mlađeg punoletnika koji počini neko krivično delo razmatra i procenjuje njegova zrelost. S obzirom na to da veliki broj njih pokazuje nezrelost, kazne su katkad blaže nego što bi inače bile za osobu od na primer 22 godine.
Srbija je, baš kao i mnoge druge države, postala zemlja kontradiktornosti. Živi se sve brže, ali zato mladi sve sporije ulaze u svet odraslih. Oni sve ranije ulaze u pubertet, a iz njega sve kasnije izlaze. Ovaj rani ulazak posebno je vidljiv kod devojčica, jer pesticidi u hrani simuliraju ženske polne hormone, pa zato one brže sazrevaju.
Adolescencija počinje sa početkom puberteta i traje sve dok dete ne počne da živi život odrasle osobe, objašnjava Tanja Papić, psihoterapeut u superviziji. Pubertet predstavlja fizički i seksualni razvoj, a adolescencija i emocionalni, socijalni, mentalni i psihološki. Međutim, danas se suočavamo sa dva fenomena: da deca ranije ulaze u pubertet i da adolescencija duže traje. Jedan od razloga je savremeni način života, koji zahteva kasnije završavanje škole i kasnije osamostaljivanje i separaciju od roditelja.
Postoji jedna stvar koja je činjenica: mladi se danas kasnije osamostaljuju, stupaju u brak i tome slično nego ranije. To je evidentno i kod nas, i na zapadu. U SAD su uporedili koliko u proseku zarađuju zaposleni u 20-im danas, sa time koliko su zarađivali zaposleni njihove starosti 80-ih; zatim su uporedili cene stanovanja i druge životne troškove sada i tada. Zaključili su sledeće: mladi danas kasnije dostižu određene životne „ciljeve“ zato što su oni postali, spram njihovih primanja, mnogo skuplji! I to u SAD, gde ima više posla, više para i više prilika. Kod nas je situacija po mlade samo još gora: prijateljica je godinu dana volontirala u državnoj ustanovi koju neću imenovati; na kraju je dobila da zamenjuje koleginicu, koja je valjda trudna. Plata? Ispod 200€, a ima visoku spremu! Kum mi se prošle godine preselio u Nemačku. Njegova sestra još ranije. Moja sestra od tetke će uskoro: završila medicinu, specijalizirala, i zatim preko dve godine volontirala! Da li zaista mislite da neko od njih ne bi radio za 500€?! Pokušavam da shvatim odakle to autorima, i samo mogu da pretpostavim da pokušavaju sami sebe i svoje vršnjake da uvere u to, jer bi u suprotnom morali da se suoče sa činjenicama koje sam naveo na početku: da je generacija autora članka dovela društvo u takvo stanje u kome velika većina mladih nema šanse da se osamostali do znatno poznijeg uzrasta nego što je njima omogućila generacija njihovih roditelja!
Slazem se sa autorom, zakasnela adolescencija i diktat produzene rane mladosti defekti su koji odavno pogadjaju Evropu, kao i USA, uzroci u porodici, skolstvu filmovima, itsl. Medjutim, postoji, bar na ovim prostorima, veliki broj ljudi svestrano obrazovanih, zrelih, sa magisterijumima i doktoratima (ne mislim na master studije i PhD, nego na prave fakultete sa pravim profesorima, pre nego sto ih su ih bolonjeze studije i hiperprodukcija odlikasa unistili), koji rade za minimalne svote, zive sa roditeljima. Ne zato sto su nezreli ili razmazeni, vec zato sto plata sa punim radnim vremenom, ni pre odbitka od 10%, nije bila dovoljna ni za mesecni najam garsonjere, a vec placanje troskova, odlazak na krvavo zasluzeni odmor, pracenje desavanja u kulturi su misaona imenica. Dakle, kada se govori o tome da nekog izdrzavaju roditelji, strogo treba razlikovati prerasle adolescente koji studiraju po deset do dvadeset godina i zrele ljude, ostvarene i afirmisane u svom poslu, koji su prinudjeni da zive kod roditelja i s njima dele sve troskove. Obavestite se o platama u prosveti i kulturi, a onda govorite o zivotu kod roditelja. Ostalo potpisujem.
Ne znam samo ko,u Srbiji radi za 500 evra, kako,vas nije sramota da objavljujete ovakve tekstove!