Igra je za dete nezamenljiv način učenja od prvog dana života i ujedno prirodan, za dete svojstven način kojim istražuje i saznaje o sebi i svetu koji ga okružuje. Igrati se sa detetom znači stvoriti prilike za dete da saznaje, otkriva i ovladava svojim veštinama i svetom koji ga okružuje. To, takođe, za roditelja znači šansu da upozna način na koji dete misli, zaključuje, oseća i doživljava
Možda deca i mladi ne odbacuju autoritet, naprotiv. Možda najviše treba da nas brine to što se oni olako i dobrovoljno povinuju oblicima autoriteta mnogo strožim od onih koje inače odbacuju. „Tradicionalnim autoritetima” izuzetno je teško da mlade „privole na poslušnost”, dok se s druge strane pojavljuju neki novi autoriteti koji se mogu nazvati „autoritetima-uticajima”. Omladina više ne osporava autoritet odraslih, ona ga ignoriše; ali se pritom potčinjava autoritetu „svirača čarobne frule” koji su mnogo moćniji i bezobzirniji od „tradicionalnih autoriteta”. Zbog toga treba da razumemo zašto se oni tako jednodušno opredeljuju za neke izuzetno ugnjetačke oblike autoriteta.
U savremenom svetu, gde je sve veći broj poslova vezan za rad za računarom, a slobodno vreme često provodimo uz televizor ili telefon, sedenje je postalo naš svakodnevni obrazac ponašanja.
