Jedan od dečaka je stalno pomerao nameštaj sa jednog mesta sobe u drugi, sa jednim drugim dečakom sam premeštala igračke sa jednog mesta na drugo i sve ih stavljali na istu gomilu. Devojčica se stalno pakovala i putovala tokom sesija. Šta im je bilo zajedničko – promene mesta boravka, ili su se roditelji razvodili ili se porodica često selila ili su se pripremali za novo odeljenje, polazak u prvi ili peti razred. Neke životne situacije koje nama (odraslima) ne deluju kao stresne, njima (deci) su jako stresne, kao što su selidbe, polazak u vrtic, školu, selidba njima bitnih ljudi.. sve ovo odigravaju i prevazilaze tokom boravka u specijalnoj sobi za igranje. Igra im je najprikladniji način za regulaciju nivoa stresa.
Terapija igrom olakšava razvoj POZITIVNE EMOCIONALNE VEZE između roditelja i deteta. Jedan od najuspešniji terapijskih metoda je Filialna terapija, čije su pozitivne efekte sagledala i mnoga istraživanja. Korak po korak, prvo kroz rad sa roditeljima, edukovani terapeut, a zatim i kroz zajednički rad roditelja sa detetom kreira se siguran, negovan odnos između roditelja i deteta.
Da bi nas dete prihvatilo, osetilo se sigurno i spremno da nas pusti u svoj svet, mi kao terapeuti moramo ga prihvatiti i dozvoliti mu da ono bude ONO, bez ograničenja i kritičkog osuđivanja ili pritiska da se promeni na način na koji mi mislimo da je najadekvatniji. Zato je pristup koji koristim u svom radu nedirektivan, ja sam tu da prepoznam i osetim emociju, prihvatim i ukoliko dete odluči, uključim se u njegovu igru. Osim što im pomažem da reše svoje velike probleme, moji klijenti su podigli moju empatiju na jako visok nivo, naučili me strpljenju i poverenju, potvrdili mi mnoge teorije koje sam naučila tokom studija psihologije i dali mi bezgraničnu energiju koju zauvek nosim sa sobom.
Izvor: Detinjarije.com
