Toksično vaspitanje: Zašto se roditelji tako ponašaju?

Izrečena i neizrečena pravila

Iz roditeljskih uverenja proističu pravila. Roditeljska pravila, kao i uverenja, vremenom evoluiraju. Pravila su manifestacija uverenja; ona ih nameću. To su rečenice koje govore šta se „mora“ i šta se „ne sme“.

Na primer, porodično uverenje da se treba venčati samo sa osobom iste vere izrodiće pravila poput: „Ne smeš se zabavljati ni sa kim ko je druge vere“, „Zabavljaj se sa momcima koje srećeš u crkvi“, i „Ne podržavaj prijatelje koji se zaljube u osobu druge vere“.

Kao i uverenja, pravila mogu biti izrečena i neizrečena. Izrečena pravila mogu biti besmislena, ali su uglavnom jasna: „Za svaki Božić moraš biti kod kuće“, ili „Ne odgovoraj roditeljima“. Pošto su izrečena, mi ih kao odrasli možemo preispitati.

Ali neizrečena porodična pravila su kao fantomski lutkari koji povlače nevidljive konce i zahtevaju slepu poslušnost. To su nevidljiva, skrivena pravila koja postoje ispod nivoa svesti – kao na primer: „Nemoj biti uspešniji od svog oca“, „Nemoj biti srećniji od svoje majke“, „Ne živi svoj život“, „Neka ti uvek budem potrebna“ ili „Nemoj me ostaviti“.

„Ali neizrečena porodična pravila su kao fantomski lutkari koji povlače nevidljive konce i zahtevaju slepu poslušnost. To su nevidljiva, skrivena pravila koja postoje ispod nivoa svesti“

Li – instruktorka tenisa, o kojoj se majka neprekidno preterano brinula – živela je pod izrazito štetnim neizrečenim pravilom. Ovo pravilo se ojačavalo svaki put kad bi se majka nametnula pod izgovorom da je Li potrebna pomoć. Kada je ponudila da je odveze do San Franciska, da joj očisti stan ili da donese večeru, iza svega toga stajalo je uverenje „Sve dok moja ćerka ne može da se brine sama o sebi, ja ću joj biti potrebna“. Ovo uverenje se pretočilo u pravilo „Ne budi sposobna“. Podrazumeva se da njena majka nikad nije izgovorila ove reči i, ukoliko bi joj to neko rekao, ona bi bez sumnje porekla da želi da joj ćerka bude bespomoćna. Ali majka je svojim ponašanjem jasno pokazivala šta će je usrećiti: ćerkina zavisnost.

Kimin otac je radio istu stvar. Postavio je pravila koja upravljaju ćerkinim životom a da nikad nije morao da ih izgovori. Dokle god je Kim birala pogrešne muškarce, dokle god se vraćala ocu da je izbavi, dokle god je potreba za njegovom podrškom dominirala njenim životom, ona se držala neizrečenog pravila „Nemoj da porasteš, budi uvek tatina mala devojčica“.

Neizrečena pravila su moćne stege naših života. Da bismo ih promenili, moramo ih prvo spoznati.