Tvoje malo dete postaće veliko jednog dana

Piše: Tatjana Kuljača

Ne veruje on meni ništa. Ni da umem da spremim večeru bez njega. Da izvadim posuđe iz mašine bez njega. Da mogu da usisavam sama. Da spavam sama. Čak mi ne veruje da se odlično snalazim sa toaletom bez njega. Ako i uspijem da uđem i ugrabim da se zaključam pre nego što shvati da sam se tamo zaputila, u rekordnih 10 sekundi stiže mali nepoverljivac i prvo zove, pa kenjka, pa lupa četkom za kosu po vratima, a onda i glavom (valjda je ukapirao da ga tada ne odbijam, ipak sam ja rodila lepu, pametnu glavu) dok moj nivo tolerancije za ignorisanje zvukova ne dosegne crvenu liniju, te popustim i pustim ga unutra. Uz osmeh, koji niko ne bi mogao povezati sa malopređašnjim tragičnim mumlologom (monolog mumlanjem) umaršira u toalet, pita me na svom jeziku gde sam i kako sam se usudila da odem bez njega, te mi se obraduje kao da se deset dana nismo videli.

I tako me prati… po stanu… vani… gde god da mrdnem. Zna to da bude naporno. Posebno kad je priprema obroka u toku, jer malac mi ne veruje da sam uljučila šporet, pa odluči da popali sve živo, dok ja pokušavam da balansiram između spremanja obroka, raščišćavanja posuđa i spašavanja milog čeda koje zdušno ,,pomaže’’ u kuhinji.

A onda mu dam poklopac. I tada počinje koncert. Ko to nije doživio i nije prisustvovao sličnom performansu, ne bi verovao kako buka koju proizvodi metalni poklopac po pločicama može da suzbije sve bolove u organizmu i potera ih u glavu. Onaj dio osobe koja bubnji kao kad stojite pored najglasnijeg zvučnika u diskoteci. Ako vas je do tada bolela ruka- bol nestaje. Noga – takođe. Sama izvedba je najčešće toliko inspirativna da večeru spremim u rekordnom roku, udaljim muzikanta od instrumenta i dozvolim sebi da se sjetim drugih zvukova.
Kada se uspavljujemo ne veruje da su moj nos, uši, oči i usta u mraku na istom mestu kao i pri svetlosti, te jednom ručicom drži flašicu, a drugom vrši detaljnu pretragu mog lica, što umije da bude bolno. Kopa, štipa, pljasne, a ja sve stoički podnosim. A onda se umiri… Namesti svoju glavicu tako da nosićem dodiruje moju ruku koju često prebaci preko sebe i zagrli je. Tako zaspe.

Pričom o drugima – pričamo o sebi

Roditeljski blamaž i neprijataž

Četiri saveta za roditelje bivšeg dekana Stenforda

16 stvari koje nikada ne bi trebalo da govorite deci

Pet grešaka koje većina roditelja ponovlja u vaspitanju

Deca rade iste stvari kada su umorna, gladna ili im je jednostavno dosta svega, a ignorisanje znakova koje vam dete pokazuje je  jedna od čestih roditeljskih grešaka. Popravljanjem istih može...

Sedam pristojnih načina da odbijete tuđe savete o vaspitanju

Ne kaže uzalud jedna kineska poslovica da je put u pakao popločen dobrim namerama. To pogotovo važi u slučaju kada vam članovi porodice i prijatelji savetima žele pomoći u vaspitanju...

Majka četvoro dece: 10 stvari zbog kojih je našim roditeljima bilo lakše

U današnje vreme se roditeljstvo dosta razlikuje od onoga pre 30-ak godina. Napredovalo se u filozofiji roditeljstva, uključujući zdravlje i sigurnost. Beki Skuire, majka četvoro dece i pisac otkrila je u...

Volela sam te dovoljno da kažem NE i kad sam znala da ćeš me mrzeti zbog toga

– Volela sam te dovoljno da bih te pitala gde ideš, s kim si i kada ćeš se vratiti. – Volela sam te dovoljno da bih insistirala da štediš i...