Pravljenje skrovišta i kućica nije samo obična dečja igra, već poriv koji dele svi mališani i koji je prirodan deo razvoja
Jeste li ikada pravili tvrđavu od jastuka i ćebadi? Tajnu kućicu od granja i žbunja? Zamak od snega? Ako jeste, sigurno se dobro sećate koliko ste uživali u tome što ste stvorili sopstveni prostor u kome vladaju vaša pravila.
Pravljenje skrovišta i kućica nije samo obična dečja igra, već poriv koji dele svi mališani i koji je prirodan deo razvoja, kaže Dejvid Sobel sa univerzoteta Antioh u Novoj Engleskoj. A on je najpozvaniji da priča o ovoj temi, pošto je njoj posvetio svoju karijeru.
U celom svetu deca grade svoja posebna mesta – u šumama, kanjonima, pustinjama, na rečnim obalama, u živici, u snegu i naravno – u dvorištima i podrumima gradskih četvrti.
“Nekada su deca imala puno prilika da prave svoja skrovišta. Danas je ta potreba ostala, ali su prilike nestale,” primećuje on. Manje su napolju, a više onlajn. Mlađi nemaju šta da nauče od starije dece, jer se više ne druže, pa se tradicionalno prenošenje igara s generacije na generaciju izgubilo.
Sobel, koji je pisac knjige ”Posebna dečija mesta: Ispitivanje uloge tvrđava, kućica i koliba u žbunju u srednjem detinjstvu”, kaže da se poriv za pravljenjem skrovišta javlja oko pete i šeste godine i traje do dvanaeste-trinaeste.
Kroz ovaj srednji period detinjstva, deca prirodno istražuju svoje susedstvo i postaju samostalnija, a skrovišta simbolizuju taj poriv za nezavisnošću i odvajanjem, objašnjava on.
Osim zadovoljavanja razvojnih potreba, pravljenje skrovišta ima i drugih dobrih strana. Deca postaju zrelija, samostalnija, vičnija rešavanju problema, planiranju, maštanju. Pošto se udružuju u gradnji, uče da bolje sarađuju i pregovaraju. Fizičju su aktivnija i razvijaju spretnost, ljubav prema spoljašnjem svetu i prirodi. I najposle, gradnja skrovišta je modernim jezikom rečeno anti-stres terapija, jer predstavlja simboličnu odbranu od pritisaka spoljašnjeg sveta i mesto za sanjarenje.
Kako ih podržati u pravljenju skrovišta?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.