Pravljenje skrovišta i kućica nije samo obična dečja igra, već poriv koji dele svi mališani i koji je prirodan deo razvoja
Jeste li ikada pravili tvrđavu od jastuka i ćebadi? Tajnu kućicu od granja i žbunja? Zamak od snega? Ako jeste, sigurno se dobro sećate koliko ste uživali u tome što ste stvorili sopstveni prostor u kome vladaju vaša pravila.
Pravljenje skrovišta i kućica nije samo obična dečja igra, već poriv koji dele svi mališani i koji je prirodan deo razvoja, kaže Dejvid Sobel sa univerzoteta Antioh u Novoj Engleskoj. A on je najpozvaniji da priča o ovoj temi, pošto je njoj posvetio svoju karijeru.
U celom svetu deca grade svoja posebna mesta – u šumama, kanjonima, pustinjama, na rečnim obalama, u živici, u snegu i naravno – u dvorištima i podrumima gradskih četvrti.
“Nekada su deca imala puno prilika da prave svoja skrovišta. Danas je ta potreba ostala, ali su prilike nestale,” primećuje on. Manje su napolju, a više onlajn. Mlađi nemaju šta da nauče od starije dece, jer se više ne druže, pa se tradicionalno prenošenje igara s generacije na generaciju izgubilo.
Sobel, koji je pisac knjige ”Posebna dečija mesta: Ispitivanje uloge tvrđava, kućica i koliba u žbunju u srednjem detinjstvu”, kaže da se poriv za pravljenjem skrovišta javlja oko pete i šeste godine i traje do dvanaeste-trinaeste.
Kroz ovaj srednji period detinjstva, deca prirodno istražuju svoje susedstvo i postaju samostalnija, a skrovišta simbolizuju taj poriv za nezavisnošću i odvajanjem, objašnjava on.
Osim zadovoljavanja razvojnih potreba, pravljenje skrovišta ima i drugih dobrih strana. Deca postaju zrelija, samostalnija, vičnija rešavanju problema, planiranju, maštanju. Pošto se udružuju u gradnji, uče da bolje sarađuju i pregovaraju. Fizičju su aktivnija i razvijaju spretnost, ljubav prema spoljašnjem svetu i prirodi. I najposle, gradnja skrovišta je modernim jezikom rečeno anti-stres terapija, jer predstavlja simboličnu odbranu od pritisaka spoljašnjeg sveta i mesto za sanjarenje.
Kako ih podržati u pravljenju skrovišta?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako se (ne) razvija kreativno razmišljanje kod deteta
Nemojte. Evo šta još roditelji ne treba da rade, ako ne žele da zaustave proces razvoja kreativnog mišljenja kod dece. 1. Kada se dete igra, dešava se da pomislimo da...
Zoran Milivojević: Oponašanje drugih
Živimo u vreme u kojem se mnogi ljudi, i mladi i odrasli, trude da se drugima predstave kao originalni, posebni, jedinstveni, drukčiji. Posebno se tinejdžeri trude da se istaknu, budu...
Psihologija poverenja: Koji postupci roditelja utiču na dečije poverenje?
Osnovni princip raznih teorija u razvojnoj psihologiji jeste princip da roditelji i drugi socijalni činioci doprinose razvoju poverenja tokom detinjstva. Prema teoriji emocionalne vezanosti, roditeljska briga, pažnja i osetljivost pospešuju...
Mi se nikad nismo razdvojili
N ima četri godine. M: Od kad se rodio, mi se uopšte nismo razdvojili. Šta da vam kažem...ne znam da li razumete...uvek sam se trudila da mu nadoknadim...sve mislim on...
Nema komentara.