Pravljenje skrovišta i kućica nije samo obična dečja igra, već poriv koji dele svi mališani i koji je prirodan deo razvoja
Jeste li ikada pravili tvrđavu od jastuka i ćebadi? Tajnu kućicu od granja i žbunja? Zamak od snega? Ako jeste, sigurno se dobro sećate koliko ste uživali u tome što ste stvorili sopstveni prostor u kome vladaju vaša pravila.
Pravljenje skrovišta i kućica nije samo obična dečja igra, već poriv koji dele svi mališani i koji je prirodan deo razvoja, kaže Dejvid Sobel sa univerzoteta Antioh u Novoj Engleskoj. A on je najpozvaniji da priča o ovoj temi, pošto je njoj posvetio svoju karijeru.
U celom svetu deca grade svoja posebna mesta – u šumama, kanjonima, pustinjama, na rečnim obalama, u živici, u snegu i naravno – u dvorištima i podrumima gradskih četvrti.
“Nekada su deca imala puno prilika da prave svoja skrovišta. Danas je ta potreba ostala, ali su prilike nestale,” primećuje on. Manje su napolju, a više onlajn. Mlađi nemaju šta da nauče od starije dece, jer se više ne druže, pa se tradicionalno prenošenje igara s generacije na generaciju izgubilo.
Sobel, koji je pisac knjige ”Posebna dečija mesta: Ispitivanje uloge tvrđava, kućica i koliba u žbunju u srednjem detinjstvu”, kaže da se poriv za pravljenjem skrovišta javlja oko pete i šeste godine i traje do dvanaeste-trinaeste.
Kroz ovaj srednji period detinjstva, deca prirodno istražuju svoje susedstvo i postaju samostalnija, a skrovišta simbolizuju taj poriv za nezavisnošću i odvajanjem, objašnjava on.
Osim zadovoljavanja razvojnih potreba, pravljenje skrovišta ima i drugih dobrih strana. Deca postaju zrelija, samostalnija, vičnija rešavanju problema, planiranju, maštanju. Pošto se udružuju u gradnji, uče da bolje sarađuju i pregovaraju. Fizičju su aktivnija i razvijaju spretnost, ljubav prema spoljašnjem svetu i prirodi. I najposle, gradnja skrovišta je modernim jezikom rečeno anti-stres terapija, jer predstavlja simboličnu odbranu od pritisaka spoljašnjeg sveta i mesto za sanjarenje.
Kako ih podržati u pravljenju skrovišta?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Dete koje vas najviše ljuti, je ono koje najviše liči na vas
Potpuno je prirodno da se porodice svađaju i da imaju različita mišljenja. Na kraju krajeva postoji izreka “Svaka je glava svet” Ipak, neretko se majka svađa najviše sa jednim od...
Samopouzdanje naših dečaka
Piše: Snežana Golić, pedagog, Faktor Danas je teško biti dečak i imati samopouzdanje. Hobi skoro da ne postoji. Uvek je tu neko, ko od svoje četvrte godine trenira i ko...
Da li je vaše dete visoko senzitivno?
Da li je vaše dete visoko senzitivno? Upitnik za roditelje Molim vas da najiskrenije odgovorite na svako pitanje. Odgovorite TAČNO ukoliko se potpuno ili bar donekle odnosi na vaše dete,...
Vičete na decu jer ste nervozni, a posle vam bude žao?
Ako ste se i vi ovih dana našli u začaranom krugu vikanja na decu bez razloga i griže savesti koja vas izjeda jer, očigledno, vičete na decu, evo nekoliko korisnih...
Nema komentara.