Pravljenje skrovišta i kućica nije samo obična dečja igra, već poriv koji dele svi mališani i koji je prirodan deo razvoja
Jeste li ikada pravili tvrđavu od jastuka i ćebadi? Tajnu kućicu od granja i žbunja? Zamak od snega? Ako jeste, sigurno se dobro sećate koliko ste uživali u tome što ste stvorili sopstveni prostor u kome vladaju vaša pravila.
Pravljenje skrovišta i kućica nije samo obična dečja igra, već poriv koji dele svi mališani i koji je prirodan deo razvoja, kaže Dejvid Sobel sa univerzoteta Antioh u Novoj Engleskoj. A on je najpozvaniji da priča o ovoj temi, pošto je njoj posvetio svoju karijeru.
U celom svetu deca grade svoja posebna mesta – u šumama, kanjonima, pustinjama, na rečnim obalama, u živici, u snegu i naravno – u dvorištima i podrumima gradskih četvrti.
“Nekada su deca imala puno prilika da prave svoja skrovišta. Danas je ta potreba ostala, ali su prilike nestale,” primećuje on. Manje su napolju, a više onlajn. Mlađi nemaju šta da nauče od starije dece, jer se više ne druže, pa se tradicionalno prenošenje igara s generacije na generaciju izgubilo.
Sobel, koji je pisac knjige ”Posebna dečija mesta: Ispitivanje uloge tvrđava, kućica i koliba u žbunju u srednjem detinjstvu”, kaže da se poriv za pravljenjem skrovišta javlja oko pete i šeste godine i traje do dvanaeste-trinaeste.
Kroz ovaj srednji period detinjstva, deca prirodno istražuju svoje susedstvo i postaju samostalnija, a skrovišta simbolizuju taj poriv za nezavisnošću i odvajanjem, objašnjava on.
Osim zadovoljavanja razvojnih potreba, pravljenje skrovišta ima i drugih dobrih strana. Deca postaju zrelija, samostalnija, vičnija rešavanju problema, planiranju, maštanju. Pošto se udružuju u gradnji, uče da bolje sarađuju i pregovaraju. Fizičju su aktivnija i razvijaju spretnost, ljubav prema spoljašnjem svetu i prirodi. I najposle, gradnja skrovišta je modernim jezikom rečeno anti-stres terapija, jer predstavlja simboličnu odbranu od pritisaka spoljašnjeg sveta i mesto za sanjarenje.
Kako ih podržati u pravljenju skrovišta?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako da razgovarate sa detetom o fenomenu smrti?
„Mama, šta se dešava nakon što umremo“? Svaki roditelj se pre ili kasnije suoči sa ovakvim pitanjem, a veoma je teško znati kako da detetu damo najbolji odgovor. Da li...
Dozvolite deci da trče i skaču: Još jedno istraživanje potvrdilo – mozak se razvija u pokretu
Rezultati do kojih su italijanski istraživači došli pokazali su da zdravlje i stanje nervnog sistema zavisi od signala koje nožni mišići šalju do mozga i obrnuto. Istraživanje je bacilo novo...
Budući prvaci u Srbiji ne znaju sami da vežu pertle i da se obuku, gde grešimo?
Skoro trećina predškolaca u Velikoj Britaniji ne ume sama da se obuče, samostalno da koristi toalet ili da pravilno govori, pokazalo je nedavno jedno istraživanje. Stručnjaci su odmah reagovali ističući...
Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi?
Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi? Kako da usmerimo dete na pravi način? Šta roditelj, a šta vaspitači i nastavnici mogu da učine da stvore pozitivan odnos deteta...
Nema komentara.