Pravljenje skrovišta i kućica nije samo obična dečja igra, već poriv koji dele svi mališani i koji je prirodan deo razvoja
Jeste li ikada pravili tvrđavu od jastuka i ćebadi? Tajnu kućicu od granja i žbunja? Zamak od snega? Ako jeste, sigurno se dobro sećate koliko ste uživali u tome što ste stvorili sopstveni prostor u kome vladaju vaša pravila.
Pravljenje skrovišta i kućica nije samo obična dečja igra, već poriv koji dele svi mališani i koji je prirodan deo razvoja, kaže Dejvid Sobel sa univerzoteta Antioh u Novoj Engleskoj. A on je najpozvaniji da priča o ovoj temi, pošto je njoj posvetio svoju karijeru.
U celom svetu deca grade svoja posebna mesta – u šumama, kanjonima, pustinjama, na rečnim obalama, u živici, u snegu i naravno – u dvorištima i podrumima gradskih četvrti.
“Nekada su deca imala puno prilika da prave svoja skrovišta. Danas je ta potreba ostala, ali su prilike nestale,” primećuje on. Manje su napolju, a više onlajn. Mlađi nemaju šta da nauče od starije dece, jer se više ne druže, pa se tradicionalno prenošenje igara s generacije na generaciju izgubilo.
Sobel, koji je pisac knjige ”Posebna dečija mesta: Ispitivanje uloge tvrđava, kućica i koliba u žbunju u srednjem detinjstvu”, kaže da se poriv za pravljenjem skrovišta javlja oko pete i šeste godine i traje do dvanaeste-trinaeste.
Kroz ovaj srednji period detinjstva, deca prirodno istražuju svoje susedstvo i postaju samostalnija, a skrovišta simbolizuju taj poriv za nezavisnošću i odvajanjem, objašnjava on.
Osim zadovoljavanja razvojnih potreba, pravljenje skrovišta ima i drugih dobrih strana. Deca postaju zrelija, samostalnija, vičnija rešavanju problema, planiranju, maštanju. Pošto se udružuju u gradnji, uče da bolje sarađuju i pregovaraju. Fizičju su aktivnija i razvijaju spretnost, ljubav prema spoljašnjem svetu i prirodi. I najposle, gradnja skrovišta je modernim jezikom rečeno anti-stres terapija, jer predstavlja simboličnu odbranu od pritisaka spoljašnjeg sveta i mesto za sanjarenje.
Kako ih podržati u pravljenju skrovišta?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Digitalna tehnologija reprogramira mozak dece
Neurolog dr Suzan Grinfild ističe da društvene mreže sprečavaju decu da nauče da sami razmišljaju, zbog čega mentalno ostaju na nivou trogodišnjaka. Društvene mreže i video igrice dovode do toga da deca ne...
Biraj koga hoćeš, ali da ti kažem šta je verbalno nasilje…
Piše: Snežana Golić, pedagog Boje se ljudi i požara i poplave i krađe i nezavršenih škola... ali strah od pogrešnog izbora partnera njihove dece, pored bolesti, jedan je od najčešćih ...
Kako disciplinovati decu mlađu od tri godine koja ne razumeju posledicu
Uvek kada se sa svojim jednogodišnjim detetom nađem na igralištu, on samo gleda gde bi našao kamen da stavi u usta. Obožava da vuče mačke za rep, a često mu...
Ovakvo ponašanje deteta treba da vas zabrine!
Stručnjaci objašnjavaju kojih sedam obrazaca ponašanja kod dece ne treba da ignroišete. Najpre, evo kada treba da reagujete: Kada vas detetovo ponašanje brine mesec dana ili duže. Ne možete da...
Nema komentara.