“U devet u krevet” je prekasno, ako želite zdravu i srećnu decu

“Bliži se leto, što znači da ću uskoro postati ono čudovište od roditelja koje odvlači svoju decu sa društvenih dešavanja nekoliko sati pre nego što to urade drugi roditelji,” piše Melinda Vener Mojer.

Njeni klinci od dve i pet godina svakodnevno odlaze na spavanje između 19 i 19.30. Srećnija su i veselija ako rano idu na spavanje, kaže ona, a i naučna istraživanja govore u prilog njenom stavu. Rani odlazak na spavanje blagotovoran je za fizički, emocionalni i kognitivni razvoj. Dobrobit osećaju i roditelji koji imaju vremena da se opuste i obnove živce.

Najčešće greške koje roditelji prave kad je reč o bebinom spavanju

Deca danas ne spavaju dovoljno. Većina roditelja osnovaca dozvoljava im da u krevet odlaze posle devet uveče. Ali, ako vaše dete leže sat vremena kasnije nego njegovi vršnjaci, to ne znači da će ono spavati samo sat kraće. Zapravo, što kasnije ono odlazi na spavanje, duže će mu trebati da zaspi. Ne samo da teže zaspu, već se “kasnolegači” i češće bude u toku noći. “Ranolegači” se, s druge strane, ne bude ranije, već ušparaju prosečno 27 minuta sna više svake noći.

Ali, nije u pitanju samo količina sna, već i njegov tajming. Obnavljajući san je onaj večernji, i ako deca kasno legnu, preskočiće taj vremenski prozor kada mogu da izvuku najveću korist od spavanja.

Odmorna deca drugačije se ponašaju nego nenaspavana. Nastavnici su, ne znajući koliko je ko spavao, naspavanu decu ocenili kao smireniju i prijatniju. Jedno istraživanje pokazalo je da četiri uzastopna ranija odlaska na spavanje, poboljšavaju pamćenje i pažnju kod dece uzasta od 8 do 12 godina. Od dvogodišnjaka koji ne spavaju dovoljno, pokazalo je drugo istraživanje, češće bivaju osmogodišnjaci sa problemima kao što su agresivnost i deficit pažnje. Kod tinejdžera, više sna znači i manje opasnosti od depresije.

I gojaznost je jedan od problema sa kojim se suočavaju nenaspavana deca. Zapravo, čak i deca koja spavaju dovoljno sati, ali ležu i ustaju kasnije, pod većim su rizikom da budu gojazna. Biološki sat mora da se poštuje, a naučnici kažu da pomeranje odlaska u krevet utiče na lučenje hormona leptina i grelina, koji regulišu apetit i osećaj gladi.

U nastavku: Kako odrediti idealno vreme za odlazak deteta u krevet?

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Paleo roditeljstvo – trend ugledanja na pećinske mame i tate

Koliko sna je potrebno najmlađima?

Kako da se ne budi “svaka dva minuta”

Prva pomoć kod sunčanice: Kako pomoći detetu?

Kada se deca dugo igraju napolju po najvećoj vrućini, ali i kada borave u zagrejanim, neprovetrenim prostorijama, može da dođe do simptoma pregrevanja jer unutrašnji "termostat" ne uspeva da rashladi...

Prirodni lekovi koji mogu da ublaže simptome astme kod dece

Prema podacima američkog Koledža za alergije, astmu i imunologiju, astma je najčešća hronična bolest kod dece jer jedno od desetoro dece ima problema sa astmom zbog koje često izostaju iz škole i koriste agresivne terapije....

Stručnjaci upozoravaju: Igračke “ljigavci” mogu biti štetni za decu

Roditelji dece složni su da takozvani ljigavac ili slime u najmanju ruku predstavlja igračku štetočinu. Sve je dobro dok se ljigavac drži na čvrstoj površini ili svojoj kutijici, ali dohvati li...

Nova studija se suprotstavlja svemu što znamo o mlečnim proizvodima

Nova studija Univerziteta Tekasa iz Hjustona navodi da zasićene masti u jogurtu, siru, maslacu i mleku ne povećavaju rizik srčanih bolesti. Masne kiseline, kojih ima u mlečnim proizvodima, čak smanjuju...