O svojim razgovorima sa klijentima – i decom i roditeljima – Jelena Holcer neretko piše iz prizme životnih lekcija. Na svom Facebook profilu podelila je i jedan od onih razgovora koji se pamte, a koji predstavljaju podsetnik za sve nas – da je dobrota tu i leži u svima nama, od nje ne treba odustajati i njenu moć ne treba podcenjivati.
„Privilegovana sam. U ova mračna vremena meni se još uvek može dogoditi da me neko iznenadi dobrotom. Uglavnom su to deca, tek ponekad i poneki roditelj. Retki su, ali volim da podsetim i sebe i vas da su tu među nama i da svako od nas može postati takav.
O čemu vam, ustvari, pričam? Dolazi kod mene jedan tata da se konsultuje oko dece. On dobro zna da svako naše ponašanje, i ono ljubazno i ono grubo utiče na ljude u našoj okolini pa želi da što više osvešćuje svoje postupke i bude što bolji najpre sebi, potom drugima.
– Znate, moja žena je učiteljica. Radi sa decom u prvom razredu.
– Znam.
– Mislim, razumete da to mene dodatno obavezuje.
– Stvarno? Kako to?
– Pa, ako smo ona i ja dobro, ako je ispratim na posao sa osmehom, poljupcem, lepim rečima… mislim da će ta deca možda imati bar malo bolji dan.
Gledam ga. Ćutim, jer ne znam šta bih mu rekla. Volela bih da svako od nas ima takvog partnera, prijatelja, brata, komšiju… I da smo i sami takvi. Kada sam shvatila šta osećam rekla sam samo:
– U ime te dece sa kojima radi vaša žena, hvala vam.“
Autor: Jelena Holcer
