Socijalno učenje
Socijalno učenje počiva na sposobnosti čoveka da razume ponašanje drugih imitirajući ih. Čak i odojče pokazuje jaku potrebu za imitiranjem bliskih osoba. Bebe posmatraju osobe u okruženju i oponašaju njihove glasove i pokrete. Imitiranjem osoba iz okruženja dete tokom prve godine života usvaja osnovne oblike komunikacije, kao što su mimika i gestikulacija. Dete takođe usvaja govor slušajući razgovore bliskih osoba, imitirajući ih i ponavljajući glasove i reči. Imitirajući članove porodice, dete saznaje čemu služe određeni predmeti koji se svakodnevno koriste. Tako ono posmatra svoju porodicu kako obeduje za trpezom koristeći kašiku i viljušku. Početkom druge godine života, dete počinje samo da koristi kašiku. Roditelji ne bi trebalo da pokazuju detetu kako da drži kašiku u ruci, kako da govori i da se ophodi prema drugima.
Kada roditelji i ostale bliske osobe iz okruženja dozvole detetu da učestvuje u zajedničkim aktivnostima i da gradi socijalne odnose sa svojim okruženjem, ono će samo naučiti kako treba da se ophodi prema osobama s kojima svakodnevno dolazi u kontakt. Ukoliko roditelji uključuju dete u svakodnevne aktivnosti, ono se oseća korisnim i gradi svest o pripadnosti porodici.
U mnogim zemljama deca još žive u većim zajednicama. Zato svakodnevno doživljavaju različita iskustva sa odraslima i decom različite starosne dobi. Ona usvajaju određene religiozne i društvene navike kroz socijalno učenje i zajednička iskustva koja stiču u okviru zajednice. U razvijenim zemljama Zapada mlađa deca i odojčad isključena su iz svakodnevnih aktivnosti svojih roditelja. Takva deca retko imaju brata ili sestru i slabo komuniciraju s drugom decom iz okruženja, zbog čega ne mogu da steknu dovoljno iskustva u građenju socijalnih odnosa. Porodice koje imaju manje članova ne mogu da pruže deci dovoljno iskustva u socijalnim odnosima. Roditelji doprinose socijalnom razvoju deteta samo ako mu omogućuju da stupa u interakciju s drugom decom i osobama iz bliskog okruženja.
Ovaj aspekt bio je zanemarivan u prošlosti. Da bi dete moglo da usavršava socijalne veštine potrebno je da gradiodnose s drugim osobama. Jedino na taj način dete učida odrasli i deca imaju sopstvena interesovanja i osobine,pri čemu razvija sposobnost koja mu pomaže da se nosi s
različitim načinima ponašanja i situacijama tokom komunikacije. Kako bi dete steklo različita socijalna iskustvapotrebno je da pored roditelja gradi odnos s decom različitog uzrasta i ostalim bliskim osobama u okruženju. Decakoja danas žive u manjim porodicama ostaju uskraćena za
takva korisna iskustva.
Mlađa deca mogu da se igraju sama, ali svakako žele dabudu u kontaktu s drugom decom iz okruženja. Ukoliko onanisu u društvu druge dece, zahtevaju od roditelja i bliskihosoba da im ispune nemoguće želje. Roditelji ne mogu dazamene društvo druge dece, niti da svom detetu pruže neophodna iskustva. Teško je kada roditelji shvate da svom detetu ne mogu da pomognu da stekne sva potrebna iskustva kada je reč o građenju odnosa sa okolinom. Deca predškolskog uzrasta moraju da dožive različita iskustva, kako sa svojim roditeljima tako i sa ostalom decom iz okruženja.
