Jedna učiteljica podelila je svoje genijalno iskustvo na Fejsbuk (Facebook) stranici „Relax Kids Tamworth“. Ovo je nauk za sve nas, bilo da ste roditelj, prijateljica, brat, kolega, profesor… Nije bitno ko ste i čime se bavite, najvažnije je da budete – čovek!
„Danas sam na jednom od svojih časova đacima predstavila dve jabuke (pre časa sam jednu jabuku nekoliko puta bacila na pod. Nije se moglo videti, obe jabuke izgledale su jednako savršene.)
Izabrala sam onu jabuku koju sam bacila na pod i rekla sam deci koliko ne volim tu jabuku, i kako mislim da je odvratna, kako ima groznu boju, i kako je peteljkica suviše kratka. Rekla sam im da zbog toga što mi se ne sviđa, ne treba ni njima da se sviđa, i da treba da je nazivaju svakakvim imenima.
Neki su me pogledali kao da sam luda, ali jabuka je prošla nekoliko krugova kroz ruke dece i dobijala je razna imena „Ti si smrdljiva jabuka,“ „Ne znam ni zašto postojiš,“ „Verovatno imaš crve unutra,“ itd.
Zaista smo rastrgli tu jabuku (ne fizički), i čak mi je u nekom trenutku bilo žao.
Onda je druga, „nepovređena“ jabuka počela da cirkuliše i dobijala je lepe reči, „Ti si tako ljupka jabuka“, „Imaš lepu koru“, „Kakva prelepa boja,“ itd.
Onda sam držala obe jabuke, i opet, pričali smo o sličnostima i razlikama, nije bilo razlike, obe jabuke izgledale su potpuno isto. Onda sam ih rasekla. Jabuka prema kojoj smo bili ljubazni, iznutra je bila sveža i sočna. Ona prema kojoj smo bili grubi bila je puna „modrica“, počela je nekako da truli iznutra.
