6. Pustite ga da čita šta želi
Deca koja čitaju iz vlastitog zadovoljstva razvijaju mnogo šire poglede na svet te su mnogo bolja ne samo u društvenim, nego i u prirodnim predmetima. Pustite da dete u slobodno vreme čita šta želi – najbitnije je da stekne naviku čitanja.
7. Nemojte davati detetu novac kada pospremi svoju sobu
Nagradite li dete s par stotina dinara kada pospremi krevet, ono će očekivati novac svaki put kada ga zamolite da nešto uradi ili da vam pomogne u obavljanju kućanih poslova. Detetu možete davati mesečni džeparac kako bi učilo da pravilno raspolaže novcem te za sveukupno dobro ponašanje, ali nemojte ga novčano nagrađivati na dnevnoj bazi.
8. Učite ga hrabrosti
Želite samouvereno dete? Neka iz vašeg primera uči o sitnim, zdravim rizicima u životu. Naprimer, idite sami u bioskop i posle objasnite detetu zašto to nije nešto zbog čega bi se trebao osećati neprijatno (mnogi odrasli ne žele ići sami u bioskop jer im je neprijatno). Ili, neka vas dete vidi kako se smejete kada shvatite da ste celo jutro nosili majicu naopačke, umesto da vas je sramota.
Ne znam zasto nema komentara da ovaj divan tekst. Slazem se sa svime sto je navedeno. Zalosno je sto se danas vidja veoma malo roditelja koji ovako vaspitavaju svoju decu. Uglavnom, kad dobiju dete, zivot pocne da im se okrece iskljucivo oko njega, a zanemaruju druge aspekte. Zene pogotovo. Zato nije retkost da deca predugo ostaju u roditeljskoj kuci i da zenska deca ne zele da udju u brak kad za to dodje vreme, bas zato da ne bi postale robinje kao njihove majke, jer su celog zivota imale takav primer u kuci, a muskarci od zena ocekuju da se ponasaju isto kao i njihove majke, pa cesto ostaju sami, ne mogavsi, srecom, da nadju devojku koja bi pristala na takav zivot.
Zbog dobrobiti svoje dece, ne mazite ih suvise i dozvolite im da pogrese, da onda to shvate i isprave, da bi kasnije postali osobe na koje se svako moze osloniti, a naravno i vi, roditelji. Jednom sam u komentarima na neki tekst procitala da je sebicno radjati decu samo zato da bi u starosti imao ko da brine o vama, ali to je plitko razmisljanje. Ljudi od 20-30 godina ne razmisljaju ko ce ih gledati u starosti da bi im to bio motiv za radjanje dece, ali zamislite koliko je omasio u zivotu roditelj koji je odgajio decu koju nije briga kako je i gde zivi njihova majka ili otac, je li zdrav ili bolestan, je li uopste ziv. Valjda je normalno da deca brinu o roditeljima kad sami to ne budu mogli. Naravno, ne da zapostave svoj zivot zbog toga, ali i ne biti sebican i reci: „Ma, bas me briga!“ Izvrtanje roditeljstva nekim nezrelim osobama pruza razloge sto to nisu i sami ucinili u svom zivotu, ali to treba da zadrze za sebe i dozvole nekim mladim, jos neformiranim licnostima, da na osnovu primera iz svog okruzenja donesu odluku hoce li jednog dana postati roditelji, bez zlonamernih komentara kako su deca obaveza, unistavanje sopstvenog zivota. To nije tacno, deca su obaveza i zadovoljstvo, zrtvovanje i nagrada, ljubav i zahvalnost Bogu sto ih imamo!