Samokontrola
Uistinu aristokratska osobina. Tamo gde „običan“ čovek može da opsuje i da u besu kaže i ono što ne misli, pravi plemić ne sme ni da trepne. Aristokrate su od malih nogu učene da potpunom smirenšću odreaguju kako na dobre, tako i na loše vesti. Male plemiće su od detinjstva učili da sve udarce sudbine prihvataju stojički, dostojanstveno i da nikada ne padaju duhom. Žaljenje, kukanje, suze i preterana sentimentalnost nisu ulazili na spisak onih osobina koje su sebi mogle da dozvole aristokrate. Više od svega bila je prezrena i potpuno nedozvoljena malodušnost.
Naravno, neki mogu da optuže plemstvo da su kao bogati i privilegovani, time bili i licemerni i blazirani, ali ako realno pogledamo, oni su bili u pravu. Kao prvo, druge ljude u najvećem broju slučajeva ne zanimaju vaši problemi i neće biti voljni da vam pomognu. Kao drugo, čuvajući svoje prave emocije za sebe, štitite svoj unutrašnji svet od eventualnih spletki zluradih iz svoje okoline.
Pa je tako i danas potrebno decu podsećati da su sami kovači svoje sudbine, da moraju da snose posledice svojih postupaka i da od plakanja i kukanja, a bez delanja, ne mogu očekivati bolje sutra.
