Skromnost
- Advertisement -
Pod skromnošću se nije podrazumevala krutost ili stidljivost. Naprotiv, od učtive osobe se očekivalo da ume da pokaže svoje manire. Vrlinom se smatralo samo onda kada je čovek prema sebi skroman. Tokom razgovora ne bi trebalo preterivati sa komentarima pa čak ni iskrenim savetima. Postojalo je pravilo da bi svoju učenost trebalo nositi kao što gospoda nose sat — u unutrašnjem džepu. „Tek kada neko pita koliko ima sati, onda odgovoriti“, glasilo je jedno od tadašnjih pravila aludirajući na to koliko često se u društvu treba „boriti za reč“. Ipak, tu je bio i drugi primer, da osoba može da govori i često, ali ne dugo: „neka se sa tobom i ne slože, ali važno je ne dosaditi svojim sagovornicima“.
