2. Specijalno sedište za dete u autu – šta to beše? Moja mama bi me jednostavno ubacila na zadnje sedište auta, gde sam mogla sednem kako želim, pa bih obično objahala izbočinu na podu između sedišta. Naravno da sam srećna što su naša deca danas bezbednija. Ipak, zamislite samo kako bi to bilo kada bi jednostavno mogli da pustimo decu da se sjure do kola i uskoče na zadnje sedište? Moja mama se nikada nije namučila da podesi sigurnosni pojas u kolima. Nije ni pokušavala.
3. Zabavljanje dece nije bila isključiva odgovornost roditelja. Zabaviti svoje dete? Ovaj simptom vaspitvanja dece je prisutan svega nekoliko decenija. Prilično sam sigurna da mojim roditeljima ni na trenutak nije padalo na pamet da me zabavljaju. Mi deca smo se sami igrali i nikada nismo ni očekivali da bi nas roditelji na bilo koji način u tome usmeravaju.
Manje brige, više cuge: U prilog staromodnom roditeljstvu
4. Roditelji se nisu opterećivali time da bi njihovi poroci mogli da daju loš primer deci. Moj otac nije vadio cigaretu iz usta. Kada je na kraju ostavio pušenje, to je bilo isključivo radi njegovog zdravlja. U to vreme niko nije ni razmišljao o pasivnom pušenju, i prilično sam sigurna da osećaj roditeljske krivice nije bio na listi razloga zbog kojih je doneo odluku da ostavi cigarete.
I sama sam nekada bila pušač (mnoooogo pre nego što sam dobila decu) i povremeno imam faze kada ponovo posegnem za cigaretom. Mislim da ne bi trebalo ni da napominjem da nikada ne bih zapalila u blizini moje dece – ipak, ne mogu a da se ne zapitam da li je zaista neophodno da prolazim kroz detaljan ritual detoksikacije pre nego što nakon ispušene cigarete ponovo priđem blizu svog deteta?
