- Roditeljske granice sputavaju dečiju narcisoidnost
Za mnoge porodice, dečije emocije, potrebe i želje su roditeljima imperativ.Zaboravljaju da je narcizam normalno, i razvojno odgovarajuće stanje kod male dece.
Ipak, ukoliko ta rana, razvojna narcisoidnost ne bude u jednom trenutku sputana, deca će i kao odrasli ljudi verovati da se svet vrti oko njih i ostaće narcisoidni. Roditeljske granice imaju za cilj da dozvole deci da odrastu, da shvate da ne može uvek biti po njihovom, da budu strpljivi i da sazru. Znajući da postoji granica, i da ona često zavisi samo od dobre volje i zadovoljstva njihovih roditelja, deca mogu da nauče da se nose sa razočarenjem; kao dodatni bonus, blago razočarenje uzrokovano postavljenim granicama, takođe može da pomogne deci da razviju empatiju, ali i da ih poveže sa stvarnim svetom. U redu je i potpuno odgovarajuće ako obrazloženje roditelja glasi ovako: „Donosim ovu odluku, jer sam roditelj, a ti si dete.“ Pojam roditelj nije bauk ako se radi o blagoj ali čvrstoj i odlučnoj osobi, čiji je primarni zadatak da detetu obezbedi osećaj sigurnosti i bezbednosti
Vazno je da roditelj cuje, razume i prica sa detetom o njegovim emocijama. To ne znaci da ce postupi po njima nego samo da ih razume. Da da podrsku detetu da prebrodi emocionalnu krizu a ne da potiskuje emocije. Problem je sto se nekad disciplina smatra potiskivanjem decijih emocija, pogotovu losih, i cak kaznjavanje istih. Molim komentar!! zasto su Detinjarije toliko protiv decijih emocija, od bebe do tinejdzera!