Ako krenemo da prekopavamo našu prošlost, budimo sigurni da tom kopanju neće biti kraja jer će uvek biti još nešto. Neki ljudi misle da je to korisno i da će im ako izdvoje mnogo vremena da analiziraju svoju prošlost to pomoći da se oslobode svih negativnih stvari. A šta je istina? Samo sadašnjost može biti čitač svih loših stvari iz prošlosti koje nas opterećuju.
Dakle, imajmo uvek u vidu da sve što doživljavamo i što nam se dešava jeste u sadašnjem trenutku. Evo još jedne zanimljivosti. Ako malo bolje razmislimo, možemo primetiti da aktuelni pristup po kome svet posmatra vreme jeste na neki način iluzija.
lako vreme merimo pomoću sata i kalendara, u knjizi „Do uspeha bez izgovora“, dr Vejn V. Dajer kaže da vreme nije ništa drugo do niz sadašnjih „trenutaka u kontinuitetu.
Budimo potpuno uvereni da je sadašnjost sve što zapravo imamo i da je naš život uvek samo sada i ovde.
Ako samo malo analiziramo stvari, lako dćemo zaključiti da se ništa nije desilo u prošlosti, već u nekom sadašnjem trenutku, i da se ništa neće desiti u budućnosti već u nekom novom sadašnjem trenutku.
Šta čini dobar život? 3 lekcije iz najdužeg istraživanja o sreći
Zato je važno da ostanemo prisutni u svakom momentu, minutu ili satu, da svesno doživljavamo sadašnji trenutak, jer on je rešenje za mnoge nelagodnosti koje osećamo a koje kao po pravilu želimo da opravdamo izgovorima.
A zašto imamo izgovore? lzgovore smišljamo kako bismo sebi i drugima objasnili naše trenutno stanje (sadašnji trenutak), koje je povezano s nekim prošlim događajima ili s nečim što mi pretpostavljamo da će se desiti.
Ekart Tol u svojoj odličnoj knjizi Moć sašnjeg trenutka kaže da postoje ciklusi uspeha, kada nam se događaju pozitivne stvari i sve nam polazi za rukom, i ciklusi neuspeha, kada one propadaju ili se raspadaju. Ono što većina ljudi ne shvata jeste da ih u tom momentu moramo napustiti kako bismo napravili prostor za rađanje nekih novih stvari i kako bi se promena jednostavno mogla dogoditi.
Ako u ciklusu neuspeha odbijamo da prihvatimo novo stanje i pružimo otpor, to znači da odbijamo da prihvatimo sadašnji trenutak, koji nam donosi životni tok, i zbog toga ćemo biti nesrećni, tužni, ljuti ili ćemo patiti.
Ljudi su stalno zabrinuti i zarobljeni u svojim mislima, svojom životnom situacijom, a šta je istina? Naša životna situacija jeste samo percepcija uma, a naš život zapravo je samo sadašnjost. Život se odvija jedino u sadašnjem trenutku!
Dobra stvar koju svako od nas može da učini za sebe jeste da s vremena na vreme postavi sebi pitanje: „Kako se osećam u ovom trenutku ili „Kakvi procesi se odvijaju unutar mene u ovom trenutku?. Ova pitanja su veoma važna jer iskustvo pokazuje da je većina ljudi zainteresovana mnogo više za procese koji se odvijaju oko njih, a mnogo manje (ili skoro nimalo) za one koji se odvijaju u njima samima.
Još jedan od razloga zašto smo u mislima stalno odsutni jeste naša zabrinutost za rezultate našeg rada Preporuka je da ne razmišljamo stalno o rezultatima rada, već da se koncentrišemo na sam rad, a rezultati če doći sami po sebi kao posiedica.
Dakle, izuzetno je važno da, gde god da se nalazimo, budemo tamo u celosti i da imamo u svakom momentu svest o prisutnosti, jer u suprotnom čemo stalno imati utisak da nešto ili nekoga čekamo. Imajmo u vidu da je čekanje pre svega percepcija našeg uma i da kad god imamo utisak da čekamo zapravo bežimo u budućnost i negiramo sadašnjost.
Takođe je važno da otklonimo još jednu zabludu, stav da moraš nešto imati da bi se osećao dobro. Ono što možemo imati neće doprineti da se osećamo dobro, već ćemo se osećati dobro samo ako naučimo da u sadašnjem trenutku promenimo stanje našeg uma i našu percepciju.
8 razloga zašto naše babe nisu znale za stres
Međutim, i sam sam svestan da je teško ostati fokusiran na sadašnji trenutak (iako znam da je to neophodno), jer nov sistem vrednosti zloupotrebljava strah u smislu stimulacije ljudi na svakom koraku. Evo još jedne zanimljive rečenice.
Veći deo svega onoga što ljudi oko nas, kao i mi sami, misle, govore ili delaju, u stvari je motivisano nekim strahom.
To sve dovodi do zabrinutosti i nezadovoljstva onim što nam se dešava u sadašnjosti, a mi onda bežimo u prošlost ili intenzivno razmišljamo o budućnosti, za koju se nadamo da će stvari biti bolje, dok život u međuvremenu teče, a vreme nepovratno prolazi.
Njegova svetost srpski patrijarh Pavle je u prilog ovoj temi rekao: Prošlosti kao vremena nema, ima ostataka od vremena, ali kao vreme ne postoji. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjosti. A šta je sadašnjost? To je u stvari večnost, a večnost je stalna sadašnjost.
