Drage majke, dogodilo se to da je došla njihova sigurna luka u koju će kao brod balastne vode izbaciti sve što ih je dosad ljutilo, tištilo i mučilo. S vama je došao i osećaj da sada konačno mogu otpustiti kočnicu i osloboditi svoja osećanja. I neka vas ta mora ne mori jer to samo znači da dete u vama vidi nekoga ko im dozvoljava da budu prirodni, da pokažu svoje osećaje, da se uteše.
Pročitajte i: Kako negovano uskraćivanje obogaćuje našu decu
I zato kada vas vaše voljeno dete sledeći put već na vratima dočeka kao mali divljak, ne ludite i ne ljutite se – pustite ga. Vi ste možda njihova kanta i vreća za udaranje, ali ste im ujedno i najveći oslonac u životu – okrilje u kojem će celi svoj život imati posebno mesto gde mogu biti najiskreniji i najprirodniji. Mesto gde će najpre početi razvijati svoju emocionalnu inteligenciju, izražavati svoja osećanja i na temelju toga razvijati i svoje samopouzdanje.
Znajte stoga da vaše dete nije razmaženo niti zlo, ono samo čeka vas da vam sve ispriča. Nisu ni tate daleko od toga, čisto da se zna, jer kada njega dugo nema pa se odjednom pojavi i on će verovatno dobiti poštenu porciju gromoglasnih otpuštanja osećaja. Tu stoga leži i odgovor na ono pitanje zašto su deca u prisustvu roditelja lošija nego kada ih čuva neko drugi.
Ako situacija u vašoj kući nije takva, ako nikada do sada niste primetili ovakve oscilacije u njihovom ponašanju, verovatno postoje samo dva adekvatna odgovora – ili ste baš stalno s njima ili deca u vama ne vide svoju najsigurniju luku. A to baš i nije dobro za njih.
Dakle, kada se sledeći put budete vraćali kući već se pred vratima pomirite s tim da će vas vaše dete zasuti svim svojim proživljenim emocijama. I nemojte zato ludeti i dočekati ih s gardom, dočekajte ih širom otvorenog zagrljaja da se što brže istresu i što brže vrate svom ritmu – utešeni i srećni što su vam baš sve ispričali.
Izvor: index.hr / Zelena učionica
