Prošireni sredinski aspekt
Prethodna epigenetska istraživanja srpovedena u Velikoj Britaniji i Švedskoj pokazuju takokođe vrlo neuobičajene rezultate. Jedan nalaz povezuje pušenje oca u pubertetu i debljinu deteta. Deca čiji su očevi počeli da puše još u pubertetu su znatno deblja, čak i kada se isključe uticaji sredinskih faktora na dete. Još šokantnih rezultata isti tim istraživača donosi iz Švedske, gde su pronašli da ljudi čije su bake i deke gladovali između devete i dvanaeste godine života žive duže.
“Gresi” očeva utiču genetskim putem čak i na zdravlje unuka
Novija istraživanja pokazuju da se čak i ”sećanja” mogu epigenetski naslediti. Rejčel Jehuda, jedna od vodećih naučnica u oblasti posttraumatskog stresa, sa svojim timom iz njujorške bolnice Maunt Sajnai sprovela je istraživanje sa Jevrejima koji su u koncentracionim logorima doživeli različite traume. Utvrđeno je da kod ovih ljudi postoji povećan rizik za oboljenje od stresnih poremećaja.
„Deca čiji su očevi počeli da puše još u pubertetu su znatno deblja, čak i kada se isključe uticaji sredinskih faktora na dete.“
Ispitivanjem potomaka u različitom stepenu srodstva bihevioralna genetika dolazi do zaključaka o doprinosu sredine u kojoj se pojedinac razvija, ali i genetike na njegovo ponašanje. Epigenetski pristup priširuje sredisnki aspekt bihevioralne genetike novim pitanjem: koliko su sredinski faktori uopšte uslovljeni sredinom u kojoj se pojedinac razvija, a koliko sredinom u kojoj se razvijao njegov predak?
Nešto nasledimo, nešto steknemo
Problem se kojim se epigenetika konstantno suočava je Timoti Bestor sa Medicinskog centra Kolumbijskog univerziteta sažeto opisao jednom rečenicom: „Izuzetna otkrića zahtevaju izuzetne dokaze.“ Mnogi istraživači ne veruju u nasledna svojstva epigenetskih tagova, držeći se mišljenja da se nakon začeća svi tagovi doslovno brišu i da embrion ostaje tabula rasa.
Uprkos empirijskim podacima o postojanju tagova koji mogu da izbegnu ovo brisanje, epigenetika i dalje ne poznaje mehanizam delovanja ovih tagova. Ni studija Džulijana i saradnika ne doprinosi rešenju ovog problema, pošto ispitani embrioni žaba nisu bili izloženi različitim životnim uslovima. Kako se epigenetski tagovi prenose, pokreću i deluju na različite organizme u različitim sredinama ostaje tema budućih istraživanja.
Izvor: Elementarijum
