Želim da budem srećnija mama

Piše: Mišel Horton

Štaviše, svesna sam da je moj sin pažljivo odabrao reč – mrzovoljna, jer u poslednje vreme raspoloženje mi je ličilo na kompletno nervno rastrojstvo. Evo, teško uzdišem. Čak i ako sam uznemirena zbog nečega što je on učinio (ili nije), koreni mojih emocija su bili mnogo dublji i zamršeniji od svega što se dešavalo u tom trenutku. Znam da sve to nije bila njegova krivica. Slušajući tu rečenicu, shvatila sam da, bez obzira koliko se trudila da gurnem bes i tugu negde duboko u sebe u pokušaju da je potisnem, one neminovno u nekom trenutku silovito grunu u vidu vulkanske lave napolje, kao frustracija i nerviranje. Bilo je to jače od mene.

(Uzgred: Niko nam kaže da je najteži deo roditeljstva onaj kada treba da ostanemo roditelji u pravom smislu te reči, i kada prolazimo kroz najteže periode života. Ponekad je imati dete najlakši i najbolji deo naših života.)

Istini za volju, ja sam u jednom od onih hladnih, teških i bolnih doba života – živim okružena nesigurnošću, bolom, promenama, otporom prema promenama.

„Osećao sam se tako loše kada je naš sin to rekao,“ priznao mi je muž kasnije tog dana. „Znam da si mrzovoljna i ljuta zbog mene, i ja ne želim da te vidim takvu. Ti si dobar čovek, i divna majka, ali naši problemi ga sprečavaju da to uvidi.“

Bio je u pravu – ja sam ta koja je pustila masu problema da utiče na moje raspoloženje, a moj sin dobija samo gori deo, mrzovoljnu mene. I znate u čemu je fora? To što će i ova privremena faza proći, kao i sve ostalo, i ja ću na kraju naći svoj način da se izborim sa svom ovom teskobom i nevoljama. Preboleću, naravno. Ali ovo je jedino detinjstvo koje moje dete ima. Ovaj period u njegovom odrastanju neće imati reprizu. Ako sam nesposobna i preslaba da ovo prebrodim brže i lakše, onda je to to. Moj sin će imati mrzovoljnu mamu. Ali,da li je to vrsta mame koja želim da budem? Da li je to primer koji želim da dam svom detetu?