Želim da budem srećnija mama

Moj život iznenada je dobio smisao: Želim da budem srećnija mama.

Želim da se setim nekadašnje sebe koja spontano počinje da pleše kad čuje muziku, smeje se i zove svog sina da zaigra sa njom.

Želim da me se seća kao vedre nasmejane mame, a ne aspide čija se mrzovolja širi svakom prostorijom u koju uđe.

Želim da se seća toplog osmeha češće nego mrkog pogleda ili očigledno uznemirene osobe.

Želim da on vidi kako prihvatam sve životne situacije, rešavam ih i uzimam od njih samo najbolje. Želim da živim radostan život, i da on to oseća.

Naravno, to ne znači grč lažnog osmeha i glumljenje sreće – taj trik očigledno ne radi. Za mene je to značilo, za početak, pozivanje mog terapeuta da pokrene naše terapije ponovo. To je značilo da se zapitam: „Šta me čini srećnom?“ i pronalaženje načina da bude više takvih stvari. Izbegavanje situacija koje me troše i čine zlovoljnom. Šta mogu da promenim ili eliminišem u svom životu? Koje toksične ljude i situacije treba da izbegem?

Za mene, to je značilo reći DA mojoj potencijaloj sreći, i tragati za osećanjem blagostanja u mom životu.

Takođe, to je značilo da prepoznam taj početni teskobni osećaj u grudima pre nego što me zgrabi – pre nego što ga moj mozak prihvati i krene da me muči mislima i brigama, a ja izgubim iz vida model majke koji želim da budem. To znači da ću ubuduće svesno, namerno, birati da budem srećnija i manje vezana za sve negativno što se javlja oko mene i u meni.

To je za mene neprestani napor sa neizbežnim padovima. Neki dani i dalje su vrlo teški.

A ipak, moja odluka da postanem srećna i vedra osoba verovatno je najlepša stvar koju sam mogla da učinim za sina

To je takođe i najbolja stvar koju sam mogla da učinim za sebe.

Prevela: Jasmina Jovanović

Izvor: Babble