Postoji nekoliko načina na koje se ženskom ili muškom detetu može uputiti „zabrana mišljenja”, a glavni je da se dete etiketira kao glupo, tupo, zbunjeno, itd. Dete je u procesu razvoja i nema izgrađenu sliku o sebi, zbog čega je sklono da poveruje da je zaista glupo. Ono može da prestane da misli ili da ima sumnju u ispravnost i vrednost svojih misli i zaključaka. Umesto da misli, ono može samo da oseća.
Nekada deca prestaju da misle da bi izbegla konflikte sa važnim drugima. Ako dete primeti da kada misli različito od drugih, da se oni osete uvređenim i odbace ga, ono tada može da prestane da misli kako bi bilo prihvaćeno. Razlog za uvređenost drugih je u njihovoj zabludi da kada sagovornik ne misli isto što i oni, da im on tada poručuje da je on pametan, a da su oni glupi. Zato na razliku u mišljenju reaguju kao da je najveća neizgovorena uvreda. A kako je detetu najvažnije da bude prihvaćeno, ono može da prestane da misli svojom glavom kako bi izbeglo da misli različito.
Zoran Milivojević: Mamin sin
Kako mozak ne može a da ne obrađuje informacije, kada neko odustane od svesnog razmišljanja, onda se njegovo razmišljanje „preseli” na nesvesni nivo. Kod devojčice kojoj je „zabranjeno” da misli, nastaje snažna „ženska intuicija”. Ne postoje ni ženska ni muška intuicija, postoji samo intuicija – proces obrade podataka kojeg osoba nije svesna, ali je svesna njegovog rezultata.
Jedan od najboljih načina da decu učimo kako da misle jeste da mi mislimo „naglas”, kao bi shvatila kako smo izveli određene zaključke.
Izvor: Politika
