Odgajamo li danas nesposobnu decu?

Jedno američko istraživanje pokazaloje kako više od polovine roditelja jahanje, ragbi, hokej i plivanje smatra opasnim sportovima. No stručnjaci upozoravaju kako su prednosti bavljenja sportom daleko veće od mogućih povreda.

Pored toga deca sve manje borave napolju – čak trećina dece nedeljno ne provede ni pet sati igrajući se van kuće.

Zanimljiv je i podatak kako 1,5 kilometar današnja deca pretrče za čak 90 sekundi sporije nego deca od pre trideset godina.

Primećeno je i da se roditelji mešaju u stvari koje su do skoro studenti sami rešavali na fakultetu. Intervenisati kada je dete u vrtiću ili školi očekivano je, ali intervenisati kada je na fakultetu pokazuje preterano zaštitnički odnos koji može stvoriti pojedince koji nisu spremni napustiti roditeljsko gnezdo i žive samostalno.

Cilj istraživanja je bio da se pokaže da postoji preterana roditeljska briga. Mnogi roditelji, vođeni najboljom namerom, ne mogu oceniti granicu aktivnih brige za dete i gušenja deteta sa previše kontrole.

Roditelji koje popularno zovemo “previše zaštitnički” idu u krajnost i stalno su uz svoju decu koja onda odgovore traže od njih, a ne pokušavaju sami da reše situacije. Takvo ponašanje i stav uzrokuju neke nenamerne loše posledice. Žele ih lišiti povreda i stresa, a mogu da stvore pojedince koji kasnije ne umeju da se bore za sebe.

Samopouzdanje stičemo kada nešto uspemo sami da savladamo, na taj način stiču i deca. Roditelji koji sve čine umesto svoje dece šalju im poruku kako nisu sposobna određene stvari obaviti sama. No ako se sami ne bore i nemaju mogućnost rešavanja problema, ne mogu razviti potrebne veštine i samopouzdanje.

“Već od najranije dobi deci treba davati zadatke koji su primereni uzrastu i iz kojih mogu da uče. Detetu dati kašiku da samo jede pa će kroz pokušaje i greške naučiti. Ne obavljati one stvari koje mogu sami umesto njih”, kaže psihološkinja Tatjana Đurkovic dodajući da danas ipak ima i nekih opasnosti koje nisu prije bile izražene, poput pojačanog saobraćaja.

Osim toga, roditeljima su mnoge informacije dostupne, a definitivno se u poslednjih nekoliko decenija naučilo mnogo o deci i dečjem razvoju što je onda dovelo do mnogo stručne i popularne literature za decu.

Roditelj treba da prepozna realnu opasnost, a ne zbog svog straha da sprečava dete da se, na primer, penje na veliki tobogan u parku, jer se boji da će dete pasti.

Kako bi u tome uspeli, svi roditelji moraju naći fini balans između postavljanja granica i slobode te podsticati decu da neke stvari učine sami. Naravno, u skladu sa godinama i mogućnostima.