Piše: Jasmina Jovanović
Postoji anegdota koja se prepričava među profesorima srednjih škola u Beogradu. Naime, jedna profesorka fizike je poželela svom razredu dobrodošlicu u novu školu. Pričala je o značaju školovanja i naglasila kako se nikad ne zna da li će se među njima naći neki novi Nikola Tesla ili Marija Kiri. Nakon ove rečenice usledio je smeh u razredu. Profesorka ih je upitala čemu se to smeju. Snebivajući se, jedan dečak je ustao i dobronamerno rekao: „Profesorka, ne kaže se Marija Kiri, nego Maraja Keri.“
Ne znam za ostale roditelje, ali ja se lepo isprepadam kad vidim razne crtane filmove koji se serviraju našoj deci. Ako su u pitanju zloće, obavezno su rogati, repati, zubati, crvenih očiju, lica im podsećaju na zmije, aždahe, čudovišta. Ako su pozitivni likovi, onda je to opet neka krajnost – super špijunke, tajni agenti, zanosne devojčice napućenih usana i kratkih sukanja koje iz pudrijere vade mitraljez, od ukosnice dobijaju uže kojim se penju na oblakodere, njihove štikle mogu da ih vinu u nebesa, poput mlaznog aviona… Sve sama preterivanja i transformers-superheroji na svakom koraku. Nigde ni traga onim običnim dečacima i devojčicama koji se igraju svakodnevnih igara, čije detinjstvo je lepo i uzbudljivo samom činjenicom što je to što jeste – detinjstvo. Nikakav Čarli Braun ili Sara Kej, sve same Vinksice i Spajsice…
Potpuno ste u pravu. Jedino smatram da to nije borba protiv vetrenjaca. Treba biti potpuno stamen u svom stavu, tu nema popustanja. Grozim se od crtaca tipa Winks i ne dam da to moja cerka gleda. Nema lakiravnja noktiju, nosenje odece koja nije prikladna uzrastu. Mislim da ne treba posustajati radi okoline, ako svi nose, uoopste ne treba ni pomisliti da mogu i nasa deca, koju zelimo da lepo odgojimo. Sve sto se detetu objasni, ostane zapisano u njihovim glavicama i ipak na kraju pobedi. Vetrenjace ce se mozda ugledati na nas 🙂
Uh…
Moja deca su crne ovce… Cerka ide u cetvrti razred, devojcice vec koriste maskaru (jos od drugog razreda), imaju po 4-5 pari cizama, skoro sve su obucene kao kopije/minijature svojih mama…
Razmisljanje mog kuma: Mi uvek idemo za vecinom, pa nije valjda da vecina gresi bas u svemu. Rezultat-obe cerke imaju Soni S4 telefon, a treci i cetvrti su razred osnovne skole, sin ima sve moguce igracke koje se pojave u reklamama na tv, pa moj sin voli da ode kod njih, jer kod njih je ko u prodavnici, s tim sto ne moras samo da gledas, vec mozes i da se igras.
Sve je otislo dodjavola…
Slazem se sa tekstom,majka sam troje male dece i pokusavam svakom od njih da objasnim zasto je nesto ok ili nije.I mi smo imali pitanja-a kad cu ja da dobijem stikle,jer ih je drugarica donela iz Usa,inace ima 7god i nosi ih,na sta sam je pitala da li bi volela da je ja u vrtic vodim a pritom obucem kratku haljinu Maca Kiti i napravim kikice,preskacem vijacu pritom,a ona se zamislila i tako pocela da se smeje,kao ne,nemoj.Mislim da je razumela poentu…
Imam sina, ali deluje mi da kod devojcica sve pocinje stavljanjem trake za kosu na jos neznu bebinu glavu…kao da beba sama po sebi nije lepa (a jeste!) nego joj treba napadni aksesoar na sred glave…a mame hodaju ponosne…
pa trake su i za zastitu usiju, ne samo modni detalj
Drage mame,
mislim da svako preterivanje ne valja! Kao student drzala sam casove matematike raznoj deci i raznim devojcicama. Medjutim jednom porodicom sam bila sokirana, mama je maloj upravo tako sve branila, nije smela sminku, nokte, sve ono sto njeni vrsnjaci rade i gledaju. Uvek je bdila nad njom i bila po nekima predobra mama. Danas ta devojcica ima 23 godine, posle srednje skole je napustila kucu i postala starleta, i ko zna sta jos da bi mogla da zivi sama, bez tog strasnog nadzora majke.Sto vise stezes, veci je i otpor!
Danas sam i ja mama devojcice i decaka! I tvrdim da je stvar u objasnjavanju, razgovoru nikako zabrani! Moje dete kad je kao malo pozelelo da namaze nokte, ja sam namazala i mislite li da je posle trazila! Ne, prosla je zeljica i cao! Nebitno! Ja vam mogu reci i za sebe, da smo ja i drugarica sa 6 godina nasli bezobrazne filmove nasih roditelja i tako saznale sve ono sto nije za taj uzrast, i evo nista to nije uticalo da postanem raskalasna, nevaspitana , neprimerena zena jer sam odrasla uz KUCNO VASPITANJE. Danas sam udata porodicna zena, obrazovana, poslovna… Greske se desavaju, ali kucnim vaspitanjem ce vasa deca birati prijatelje prema svom senzibilitetu, a na svojim greskama moraju da uce bez obzira koliko ih neki roditelji kocili, i mislili da nesyo postizu ako im nekad ne dozvole neke nama banalne stvari.